Naučnici su sigurni da je potrošena raketa pala na Mesec, ali čekaju dokaze

Raketa kompanije SpaceX koja je skrenula s kursa prošle godine pošto je odnela dva „lunarna lendera“ do Meseca, pala je na njega u sredu, kako se predviđalo, objavili su naučnici.

Iako niko nije snimio taj pad – zapravo udar brzinom od 8.700 km/h, teleskop u Čileu je uočio ono što su astronomi identifikovali kao oblak ostataka nastao usled sudara. Stručnjaci za praćenje svemira rekli su da je bilo neizbežno da preostali segment rakete padne na Mesec.

To je najnoviji primer obilja otpada svemirskih programa u blizini Zemlje, a mnogi se plaše da bi se taj problem mogao pogoršati kako se SAD i Kina trkaju da pošalju astronaute na Mesec. Godine 2022, kineska raketa je nenamerno udarila u Mesec posle misije do njega, a verovatno je proteklih decenija mnogo više zalutalih delova raketa palo na Mesec, a da naučnici ne znaju.

Džulijana Šajman iz SpejsIks-a je ove nedelje izjavila da ta kompanija sarađuje sa NASA-om da bi se izbegli talvi budući slučajevi, naglasivši da najnoviji pad rakete na Mesec nije bio nameran. Kombinacija solarne aktivnosti i gravitacije je raketu povukla na kurs sudara sa Mesecom, rekla je ona.

Karl Šmit sa Univerziteta u Bostonu rekao je da je „100% siguran“ da su posmatranja njegovog tima otkrila znake tog sudara s Mesecom. Veoma veliki teleskop Evropske južne opservatorije detektovao je tok natrijuma i litijuma koji se protezao desetinama kilometara u svemir najmanje pet do deset minuta posle pada rakete, dodao je on.

„Nemamo slike udara, ali postoje dokazi iz teleskopa“, rekao je Šmit u imejlu za AP.

Čak i pre nego što je teleskop u Čileu uočio znake oblaka ostataka, penzionisani astrofizičar Džonatan Makdauel je primetio da su posmatranja gornjeg dela rakete koji je pao, veličine autobusa i težine čeriti tone u utorak uveče, pokazala da se ona kreće pravo ka Mesecu. Očekivani prostor pada bio je prašnjav deo blizu kratera Ajnštajn na zapadnom delu Meseca obasjanog suncem – blizu ivice njegove strane vidljive sa Zemlje, te ju je posebno teško posmatrati.

„Nema sumnje“ da je raketa „sada u sitnim, malim komadićima rasutim po Mesecu blizu kratera Ajnštajn“, rekao je Makdauel za Asošijejted pres.

„Kao fizičar, znam da ono što ide gore mora da se spusti“, dodao je.

Posmatrači zvezda znali su da će biti teško, ako ne i nemoguće, sa Zemlje videti oblak prašine i stenja izbačenog udarom iz kratera, a kamoli bljesak udara. Svemirske letelice u orbiti Meseca imale su najbolje šanse da bilo šta snime – ili bar da vide krater posle pada rakete.

Holandski naučnik Marko Langbruk bio je među onima koji su usmerili svoj teleskop ka Mesecu u određeno vreme, ali nije našao ništa.

„Znali smo da će biti male šanse“, rekao je Langbruk.

Kao i Mekdauel, Langbruk je rekao da „nema sumnje“ da je raketa doživela svoj kraj.

Vizuelna potvrda, napomenuo je Mekdauel, moraće da sačeka da NASA-in „Lunarni izviđački orbiter“ preleti mesto pada i pošalje fotografije kratera. Ta svemirska agencija to ne očekuje do sledeće nedelje.

Gornji stepen rakete Falkon – debeli cilindar duži od 12 metara – odneo je dva privatna „lunarna lendera“ sa Kejp Kanaverala 15. januara 2025. godine. Završio je zadatak na putu ka Mesecu pošto je postavio „Blu ​​Goust“ kompanije Fajerflaj Aerospejs i „Resiliens“ kompanije iSpace. „Resiliens“ se srušio na Mesec i razbio, ali je „Blu Goust“ uspešno sleteo na njega, kao prva privatna letelica koja je to postigla.

Mesec je nova glavna destinacija u svemiru, a NASA zamišlja „stampedo“ robotskih letelica narednih nekoliko godina da bi se formirala osnova za održivu bazu na Mesecu. SpejsIks Ilona Maska i Blu Oridžin Džefa Bezosa obezbediće „lunarne lendere“ za astronaute NASA-inog Artemisa koji tamo ide narednih godina.

Maskov Staršip napreduje u probnim letovima iz Teksasa, a Bezosov lender „Blu Mun“ još nije ni probno lansiran. Jedan ili oba ta „lendera“ će učestvovati u sledećem Artemisu III, probnom spajanju u orbiti oko Zemlje. Sletanje astronauta na Mesec – prvo od NASA-inih Apolo misija na Mesec – moglo bi da usledi već 2028. godine.

„Biće mnogo gužve blizu Meseca“, rekao je Makdauel. „A tada ovakav udar, pad nečega na površinu Meseca koji podiže ogromne količine prašine koje se prostiru stotinama kilometara unaokolo, neće biti ni za koga prihvatljiv“, predviđa on.