Šezdeset godina nakon što je snimljena, 55 godina nakon što su se Bitlsi (The Beatles) raspali i 45 godina nakon što je autor ubijen, otkrivena je još jedna do sada neobjavljena pesma Džona Lenona (John Lennon) iz doba njegovog rada u Bitlsima, a ona će se 2. oktobra naći na dohvat ruku i ušiju obožavalaca i kupaca širom sveta.
U okviru projekta obnavljanja i reizdanja ključnog albuma Bitlsa iz 1965. godine – Gumena duša (Rubber Soul) – uključena je i pesma Devojčica (Little girl), za koju do sada ni najveći fanatici i Bitls istoričari nisu znali da postoji.
Navodno, radi se o demo snimku iz sredine šezdesetih koji je među nasleđenim stvarima otkrio drugi Lenonov sin, Šon Ono Lenon (Sean) i ponudio kao dodatak za obnovljeni album.
Iako pesmu niko nije čuo, osim naravno onih koji su bili uključeni u realizaciju projekta, istoričar Kevin Haulet je zapisao da jedini dosadašnji trag o postojanju takvog dela, vodi do jedne razglednice koju je gitarista benda Džordž Harison, dobio od anonimne japanske obožavateljke.
Navodno je, upravo na toj razglednici, Lenon dopisao nekoliko stihova iz misteriozne pesme: „Little girl, I’ve come to stay, and this time I just have to say, I love you“.
U svakom slučaju „nova pesma“ neće biti dodata u reizdanje albuma Rubber Soul, već će se naći samo u specijalnoj i super deluks verziji tog izdanja, što podrazumeva i znatno veće troškove za one koji veruju da moraju imati sve što je povezano sa fabuloznom četvorkom.
Prema najavama Amazona, verzija sa 5 longplejki, jednim singlom i obimnom knjigom o ovom albumu koštaće oko 250 dolara, a to znači da će u Evropi iznos biti sličan, ali u evrima ili funtama.
Komplet ploča sadrži originalnu mono verziju za evropsko tržište, mono verziju za američko tržište, novi stereo miks albuma pod producentskom palicom Žila Marina (Jules) sina originalnog producenta Džordža Martina, kao i dve ploče sa demo i radnim snimcima, među kojima je i „izgubljena“ Devojčica. Tu je i singl sa dve pesme iz istog perioda grupe, koje nisu bile objavljene na originalnom albumu: We Can Work it Out i Day Tripper.
Izdanje za one koji i dalje koriste CD plejere, upadljivo je jeftinije (oko 150 dolara/evra/funti) a sadržaj je gotovo identičan, spakovan na četiri CD-a, uz pomenutu knjigu na 88 strana, sa predgovorom Pola Mekartnija (Paul McCartney).
Za one sa manjim finansijskim apetitima napravljene su i skraćene verzije sa po dve ploče ili dva CD, koji sadrže novi miks albuma i probrane demo i arhivske snimke.
Naravno, za sve ostale „obične“ bitlmane biće objavljene i verzije sa po jednom pločom i CD-om na kojima će biti samo novi miks starog albuma.
Tu ipak nije kraj iznenađenjima, jer će po prvi put jedno delo liverpulske četvorke biti objavljeno i na izdvojenom blu-rej disku. Tu bi, osim novog stereo miksa albuma Rubber Soul u visokoj audio rezoluciji, trebalo da se nađe i višekanalna Dolbi Atmos (Dolby Atmos Mix) verzija, kao i dva promotivna filma.
Prvi put objavljen 3. decembra 1965. godine, album Rubber Soul obeležio je prvu pravu prekretnicu u evoluciji Bitlsa. Sniman tokom četiri nedelje u oktobru i novembru 1965. godine, nakon rekordnog koncerta benda pred više od 55.000 fanova na stadionu u Njujorku, ovaj album je označio kreativnu raskrsnicu grupe.
Bio je to pravi oproštaj od konceratnih turneja i jednostavnih pesmica, ozbiljan studijski rad pod očiglednim dejstvom psihodeličnih supstanci i uz neskriven uticaj modernih trendova koje su uneli Amerikanci Bob Dilan (Dylan) i grupa Byrds, te indijski muzičari preko sitariste Revi Šankara (Ravi Shankar).
Bitlsi su praktično odlučili da odrastu sa svojom prvom publikom, a to je naišlo na fantastično dobar prijem i kod kritike. Uprkos skromnim mogućnostima tadašnjih studija (album je snimljen četvorokanalno, što danas deluje kao pokušaj da se stigne helikopterom na Mesec), pesme sa ove ploče – Norvegian Wood, Girl, In my Life, Drive my Car, Wait, I’m Looking through You – i dan danas zvuče neverovatno sveže i precizno.
Kao i svi prethodni albumi Bitlsa i ovaj je primarno urađen u mono verziji, uz pažljivo nadgledanje producenta i članova grupe, dok je stereo miks prepušten mladim tehničarima u studiju, gotovo bez ikakve supervizije.
Kada je kasnije stereo postao standard, Džordž Martin je uradio remiks sa originalnih magnetofonskih traka (1987. godine), što se do sada smatralo referentnim, uprkos činjenici da čistunci nikada nisu odustali od originalne mono verzije.
Martinov sin se gotovo četiri decenije kasnije latio nezahvalnog posla da sa istih tih traka, uz pomoć AI tehnologije, digitalizuje i prečisti zvuk i uradi novi remiks (odnos između instrumenata i vokala, što ne treba mešati sa remasterovanjem koji je mnogo jednostavniji postupak jer ne sadrži nikakvu suštinsku promenu).
Prvi utisci su pozitivni, mnogo povoljniji nego kada je istu tehniku primenio na reizdanju albuma Revolver, jer „čišćenje“ zvuka koji je namerno bio „prljav“ nikako nije moglo da prija onima koji su šest decenija slušali prvu i nikad prežaljenu mono verziju.
Prema mišljenju mnogih Bitls podkastera, koji se bave isključivo projektima četvorke iz Liverpula, Gumena duša je poslednji super deluks proizvod iz fono nasleđa benda, iako takav tretman nije doživelo prvih pet albuma grupe.
Pretpostavlja se da je krug završen i da će prestati pokušaji da se ceđenjem suve drenovine i omaterelih duša, rođenih u prve dve decenije posle drugog rata, namakne još koji milion, već će težište od sada biti na privlačenju mlađih generacija.
Veruje se da je zato i izdvojen blu-rej, format mnogo bliži onima starosti 40- kao i da je zbog toga oformljena i modna linija, reklamirana na zvaničnom portalu Bitlsa, koja navodno spaja duh šezdesetih sa ambicijama 21. veka.
Da li je i to odraz duha novih plastično-gumenih muzičkih duša, kako su američki bluz muzičari (mahom crnci) svojevremeno nazivali uradke belih Engleza, videćemo već u naredne dve godine, kada je planirano da se objave četiri igrana filma i moderne restauracije video snimaka iz života liverpulskih buba.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.