EK ponestaje kapaciteta da istovremeno vodi pregovore sa nekoliko kandidata

Proširenje EU se ubrzava pa nadležnom odeljenju Evropske komisije ponestaje kapaciteta da istovremeno upravlja pregovorima nekoliko zemalja kandidata za članstvo i, kako se čini, proširenje rizikuje da postane žrtva sopstvenog uspeha.

Generalni direktorat Komisije za proširenje i Istočno susedstvo (DG ENEST) suočava se sa sve većim izazovom u pogledu kapaciteta, rekla su danas za briselski portal Juronjuz tri izvora upoznata sa situacijom.

Pritisak na Direktorat rezultat je zamaha u proširenju bloka – u poslednjih šest meseci zatvoreno je više pregovaračkih poglavlja nego u poslednjih deset godina.

Predvodnik u procesu je Crna Gora i trenutno se radi na ugovoru o pristupanju te zemlje EU koja želi da 2028. postane 28. članica. Sledi Albanija koja se nada da će rad na njenom ugovoru o pristupanju EU početi već početkom sledeće godine.

Navodi se da je finalizacija rada na pristupanju Crne Gore EU osnivanjem posebne radne grupe zahtevala značajnu preraspodelu resursa, posebno zvaničnika angažovanih na zemljama Zapadnog Balkana koje u poslednje vreme nisu ostvarile napredak.

„Nisu samo zemlje kandidati ti koje se bore da se nose sa potrebnim ogromnim obimom posla“, rekao je za Juronjuz jedan evropski zvaničnik uz uslov anonimnosti. „Komisija je izgubila institucionalno pamćenje i kapacitet poslednjeg talasa proširenja“, dodao je on.

Da stvar bude komplikovanija, DG ENEST, kao i mnoga druga odeljenja Komisije, uglavnom se oslanja na radnike na privremenim ugovorima i malo stalno zaposlenih službenika. To znači i malo iskustva u zaključivanju pregovora pošto je poslednja zemlja ušla u EU 2013. Reč je o Hrvatskoj.

U međuvremenu se, neočekivano, vraća Island koji 29. avgusta na referendumu treba da odluči da li će nastaviti pregovore o pristupanju sa EU. Ako bi Rejkjavik nastavio put ka Uniji, Komisija bi morala da formira još jednu radnu grupu za ugovor o pristupanju i značajno poveća resurse namenjene Islandu.

Tačke pritiska su i Ukrajina i Moldavija koje su poslednjih nedelja otvorile po dva pregovaračka klastera. Takođe postoji politički pritisak da do kraja godine otvore i preostala četiri klastera, iako se Mađarska zalaže za postepeniji pristup.

Po sadašnjoj metodologiji proširenja, nijedna zemlja nikad nije otvorila sve pregovaračke klastere istovremeno. Kako se navodi, Albanija ide izuzetno brzo na putu u EU ali je i njoj trebalo više od godinu dana da ih formalno sve otvori.

Juronjuz dalje piše da bi politička ambicija da se napreduje sa nekoliko klastera odjednom, kada je reč o Ukrajini i Moldaviji, mogla da se suoči sa proverom realnosti na obe strane.

Naime, u Briselu zvaničnici priznaju da će napredak sa toliko zemalja istovremeno zahtevati ponovno određivanje prioriteta unutrašnjih resursa a, s druge strane, i Kijev i Kišinjev su dostigli limite jer nikada ranije nisu upravljali tako složenim pregovorima i pravnom integracijom.

Navodi se i da Komisija nije jedina institucija EU koja „gubi kontrolu“ sa proširenjem – Savet EU i članice takođe se bore da izgrade unutrašnje kapacitete.

Nakon što je proširenje postavio za temelj spoljne politike, Brisel će narednih meseci morati da dokaže da ima adekvatnu raspodelu resursa koja odgovara njegovoj političkoj posvećenosti.

Komisija nije odgovorila na zahtev briselskog portala za komentar.