Na današnji dan 31. jul

1648 – U borbi s Turcima poginuo je proslavljeni junak iz Ravnih Kotara Vuk Mandušić koji je, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića, bio najomiljeniji junak srpske uskočke epike.

1498 – Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) je na trećem putovanju u „Novi svet“ otkrio ostrvo koje je nazvao Trinidad.

1556 – Umro je španski oficir i sveštenik Ignasio de Lojola (Ignacio, Loyola), osnivač katoličkog jezuitskog reda 1534. Sastavio je „ustav“ jezuitskog reda i priručnik pod nazivom „Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom“.

1648 – U borbi s Turcima poginuo je proslavljeni junak iz Ravnih Kotara Vuk Mandušić koji je, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića, bio najomiljeniji junak srpske uskočke epike.

1658 – Veliki mogul Aurangzeb proglasio se carem u Indiji.

1789 – Ruske i austrijske trupe, pod komandom grofa Aleksandra Suvorova i vojvode od Koburga (Coburg), pobedile su otomansku vojsku kod Fokšanija u Rumuniji.

1849 – U bici kod Šegešvara poginuo je madjarski pesnik i revolucionar Šandor Petefi (Sandor Petoefi), jedan od vodja nacionalnog pokreta 1848. Otac mu je bio Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime bilo je Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim madjarskim lirskim pesnikom 19. veka. Snažno je uticao na južnoslovenske pesnike, posebno na Djuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja („Petefijeve pesme“, „Apostol“, „Vitez Janoš“).

1886 – Umro je madjarski kompozitor, pijanista i dirigent Franc List (Franz Liszt), muzičar romantizma, pijanistički virtuoz, koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i uticao na razvoj evropske muzike 19. veka („Sonata h-mol“, simfonije „Faust“, „Dante“, „Madjarske rapsodije“).

1912 – Rodjen je američki ekonomista Milton Fridman (Friedman), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. Stvorio je novu monetarnu teoriju i bio pobornik ideje da je čvrsta monetarna politika osnova stabilne ekonomije.

1914 – Ubijen je političar i istoričar Žan Žores (Jean Jaures), jedan od osnivača Francuske socijalističke partije (1902) i osnivač i urednik „Imanitea“, kasnije lista francuskih komunista.

1919 – U Nemačkoj je donet Vajmarski ustav, kojim je ukinuta carevina i uspostavljena republika. Car Vilhelm II (Wilhelm) abdicirao je novembra 1918, posle kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu.

1941 – Nemački maršal Herman Gering (Hermann Goering) naredio je šefu policije Rajnhardu Hajdrihu (Reinhard Heydrich) da sačini nacrt plana za istrebljenje evropskih Jevreja („konačno rešenje“).

1944 – Francuski pisac Antoan de Sent Egziperi (Antoine, Saint Exupery), autor „Malog princa“, jedne od najčitanijih knjiga u svetu, poginuo je pod i dalje nejasnim okolnostima tokom leta nad Sredozemnim morem kao pilot izvidjačkog aviona Vazduhoplovnih snaga Slobodne Francuske u Drugom svetskom ratu.

1954 – Italijanska ekspedicija koju je predvodio Ardito Desio, prva je osvojila vrh Godvin Ostin, poznat kao K2, na Karakorumu, drugi najviši na svetu (8611 m).

1964 – Američki vasionski brod bez ljudske posade „Rendžer 7“ poslao je prve snimke tamne strane Meseca.

1965 – Rodjena je škotska književnica Džoan Rouling (Joanne Rowling), autorka bestselera o dečaku Hariju Poteru (Harry Potter), koji su prevedeni na 31 jezik i prodati u desetinama miliona primeraka.

1969 – Kao prvi papa u poseti Africi, Pavle VI stigao je u Ugandu.

1971 – Američki astronauti Dejvid Skot (David Scott) i Džejms Irvin (James Irwin), članovi misije „Apolo 15“, drugog dana boravka na Mesecu proveli su više od šest časova u vožnji posebnim vozilom („moon buggy“). To je bila prva vožnja po tlu Meseca.

1991 – Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Sergejevič Gorbačov i Džordž Buš (George Bush) potpisali su u Moskvi sporazum o ograničenju nuklearnog oružja velikog dometa (START).

1993 – Napadom Izraela na jug Libana, tokom kojeg je ubijeno 140 ljudi, a 500.000 izbeglo prema severu zemlje, prekinuto je jednonedeljno primirje na Bliskom istoku.

1994 – Savet bezbednosti UN odobrio je upotrebu sile na Haitiju, čime je dozvoljena vojna intervencija koju su protiv vojnog režima predvodile SAD, i omogućen povratak na vlast izbeglog predsednika Žana Bertrana Aristida (Jean Bertrand Aristide).

1997 – Umro je poslednji monarh Vijetnama, bivši car Bao Daj (Dai) koji je kao marioneta vladao zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle četiri decenije u izbeglištvu, umro je u vojnoj bolnici u Parizu u 83. godini.

2001 – Umro je bivši predsednik Portugalije Fransisko Kosta Gomes. Gomesa je na funkciju predsednika postavila revolucionarna hunta, pet meseci posle aprilske pobune 1974. kojom je okončana 50-godišnja desničarska diktatura.

2003 – Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić doputovao u Izrael. To je prva poseta ministra odbrane u istoriji dve zemlje.

2003 – Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Milomira Stakića na doživotni zatvor zbog zločina protiv čovečnosti nad nesrbima u Prijedoru i okolini 1992. On je prvi optuženik kome je taj sud izrekao kaznu doživotnog zatvora. U martu 2006. Žalbeno veće Haškog tribunala preinačilo je prvostepenu presudu u kaznu zatvora od 40 godina.

2003 – Austrijanac Feliks Baumgartner (Felix) prvi je posebnim padobranom – „karbonskim krilom“ za šest minuta i 22 sekunde preleteo Kanal Lamanš, brzinom većom od 200 kilometara na sat. Let je započeo skokom iz aviona na visini nešto manjoj od 9.000 metara.

2017 – Predsednik Venecuele Nikolas Maduro proglasio je pobedu na izborima za članove Ustavotvorne skupštine, uprkos kritici iz inostranstva i osporavanju opozicije koja je pozvala na nove proteste. Maduro je zatražio ukidanje imuniteta poslanika opozicije da bi im se sudilo.

2024 – U Teheranu (Iran) je ubijen lider palestinskog Hamasa, vladajućeg u Pojasu Gaze, Ismail Hanije, za šta se odgovornim smatra Izrael.