Poverenik: Najveći problem zloupotreba prava na pristup informacijama i ćutanje uprave

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kome u nedelju ističe sedmogodišnji mandat, izjavio je danas da je ta institucija od 2019. godine do danas imala ukupno 141.035 formiranih predmeta, od kojih je 125.347 uspešno rešeno, a posebno ukazao na desetine hiljada žalbi (oko 7.000 godišnje) koje su se u tom periodu podnosile zbog zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama.

Marinović je novinarima u Privrednoj komori Srbije, nakon predstavljanja izveštaja o radu, kao jedan od posebnih problema ukazao na „ćutanje uprave“, odnosno neodgovaranje organa vlasti na opravdane zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, zbog čega je institucija Poverenika izdala gotovo 2.000 prekršajnih naloga i naplatila 30 miliona dinara od institucija, koji su uplaćeni u državni budžet.

Naveo je da je tokom njegovog mandata ta institucija prošla brojne izazove, od početka rada pod novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, preko pandemije korona virusa, do tog problema sa zloupotrebama prava, koja se odnosi na masovno podnošenje zahteva malim institucijama i potom naplaćivanje žalbi kada te institucije ne stignu da ogovore u roku.

„Ona je toliko uzela maha, posebno u poslednje dve i po godine, da je to s jedne strane izuzetno veliki napad i udar na budžete najslabijih, ali najbrojnijih organa vlasti u Srbiji – 4.500 mesnih zajednica, 1.500 osnovnih škola, centri za socijalni rad, domovi zdravlja, siromašne ustanove kulture, siromašne i male lokalne samouprave… Svi su na udaru tog jednog talasa zloupotreba koji ne prestaje“, naveo je Marinović.

Dodao je da Poverenik donosi rešenje kojim se odbijaju te žalbe kada god prepozna zloupotrebu, ali istakao da one nisu rešenje, već da je to izmena zakona koju je ta institucija podnela pre godinu i po dana.

„Ja se nadam da će pod hitno, prvi put kada bude u prilici, Skupština dobiti na usvajanje taj zakon i da će on biti usvojen, kako bi se konačno vratili korenima zaštite prava na pristup informacijama od javnog značaja. Sada, nažalost, ova sistemska zloupotreba guši samo pravo i istovremeno onemogućava sve one koji taj zakon koriste u legalne svrhe, među kojima su i mediji“, rekao je Marinović.

Dodao je da je Poverenik inicirao i novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i izrazio nadu da će i on „uskoro ugledati svetlost dana“, kako bi bila regulisana oblast koja do sada nije, poput obrade podataka od strane veštačke inteligencije, obrada biometrijskih podataka o ličnosti, obrada podataka o ličnosti svih vidova audio i video nadzora i drugih.

„Predstoji veliki zakonodavni posao pred onima koji menjaju zakone. Nama predstoji da na tome insistiramo“, dodao je Marinović.

Kao jedan od posebnih problema, Marinović je istakao i „ćutanje uprave“, odnosno neodgovaranje organa vlasti na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, zbog čega je uvedena mogućnost Poverenika da izriče prekršajnu kaznu onim licima koja su ćutala na takav zahtev, dodajući da je takvih kazni u njegovom mandatu izdato 1.945, kao i da je po mnjima naplaćeno 30 miliona dinara koji su uplaćeni u državni budžet.

Kazao je da može da razume da neko organ vlasti smatra da treba da uskrati određenu informaciju, da postoji neki zakonski osnov ukoliko je informacija od tajnosti i slično, ali da ne može da razume da ti organi ćute i na nikakav način ne odgovore na zahtev.

„Odbijte zahtev ako smatrate da postoji razlog, ali ne smete ignorisati tražioca, a tražioci su pre svega građani, pojedinci, posle njih i novinari, a tek onda razna udruženja građana i ostali. Ispoštujte građane u čije ime ste birani i postupite po zahtevu. Uspeli smo da se izborimo za izdavanje tog naloga i uspeli smo po tom osnovu da naplatimo 30 miliona dinara kazni“, rekao je Marinović.

Dodao je da je, kada je došao na čelo institucije Poverenika, 75 odsto žalbi bilo za nepostupanje, pa je taj procenat po uvođenju kazne pao na 32-33 odsto, ali je sada ponovo skočio na gotovo 40 odsto, što je ocenio kao ogroman broj.

Na pitanje koje su institucije koje su najviše prekršaja dobile, Marinović nije imao podatak, ali je naveo da misli da je reč o pojedinim javnim preduzećima na republičkom nivou, koja su „bila tvrdoglava i nisu postupala uprkos kaznama“.

„Te kazne nisu velike, one su 30.000 dinara, odnosno 15.000 dinara ako se plati u roku od osam dana. To je itekako velika kazna za neku mesnu zajednicu, ali nije velika kazna za neko javno preduzeće. Ne plaća tu kaznu javno preduzeće, nego ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja“, rekao je poverenik.

Upitan o najavi da će se kandidovati za novi mandat poverenika i kada se može očekivati da novi poverenik bude izabran, Marinović je kazao da je to pitanje za Skupštinu, koja vodi taj proces, navodeći da je javni poziv raspisan 15. jula, prijave traju mesec dana, a nakon toga naležni skupštinski Odbor utvrđuje ko ispunjava uslove u roku od 15 dana, pa se poslanički klubovi pozivaju da izaberu nekoga do kandidata.

„Ne znam, otprilike je realno oko dva meseca, ali u optimalnim rokovima. Može to i da prođe“, kazao je Marinović.

Od ponedeljka, 27. jula, do izbora novog poverenika, tu funkciju će obavljati njegova zamenica Sanja Unković, koja je na toj funkciji od 2021. godine.