Nađeni ostaci aviona čiji je udes doprineo današnjoj bezbednosti svih putnika u svetu

Tragači su našli ostatke putničkog aviona nekadašnje američke kompanije Pan Am koji se srušio u okean kod Portorika 1952. godine, kada je poginulo 52 ljudi što je je dovelo do uvođenja uputstava za putnike i drugih mera bezbednosti pred svaki komercijalni let u svetu.

Avion nazvan „Kliper Endevor“, grubo je sleteo na more pošto su motori najednom izgubili snagu ubrzo po poletanju. Preživelih 17 putnika i članova posade reklo je istražiteljima da bi svi preživeli sletanje na vodu da nije nastala panika jer su se mnogi putnici mučili da nađu prsluke za spasavanje u vodi, a posada je imala teškoća da izvuče spasilačke splavove.

Za nekoliko minuta avion je potonuo. Istraživači su prošlog meseca našli ostatke četvoromotornog aviona DC-4 koristeći autonomni sonarni dron da bi locirali trup i rep na dubini od 600 metara.

U svim avionima sveta sada pre poletanja kabinsko osoblje objašnjava putnicima gde su izlazi, gde su prsluci za spasavanje, kako da ih naduvaju i kako da se ponašaju pri vanrednom sletanju na vodu.

Stručnjak za bezbednost u vazduhoplovstvu Džon Koks, pilot i osnivač kompanije „Safety Operating Systems“ je rekao da je taj udes „postao katalizator i pomogao uvođenje mera bezbednosti, bolje opreme za plutanje i obaveštenja za putnike pre poletanja“.

„To je bila odskočna daska na putu ka onome što je danas bezbednost u vazduhoplovstvu“, kazao je on.

Ras Metjuz je 2019. godine je  na obali Floride našao etiketu za prtljag „Kliper Endevor“ što je dovelo do godina pretraživanja arhiva kompanije Pan Am erlajns i Obalske straže o mestu pada aviona.

Ali, ključ za nalaženje olupine nađen je u zapisima u Portoriku sa saslušanja o udesu, i na mapi koja procenjuje lokaciju pada koju su napravili piloti Ratnog vazduhoplovstva SAD, koji su bili svedoci pada jer su se našli u istom području na trenažnom letu.

Loše vreme je poremetilo prethodni pokušaj lociranja olupine 2024. godine pomoću vučnog sonarnog niza, što je dokumentovano u emisiji „Expedition Unknown“ (Ekspedicija nepoznata) na Diskaveri kanalu.

Metjuz je rekao da su on i volonteri koji rade sa njegovom Fondacijom za nasleđe vazduha i mora (Air/Sea Heritage Foundation) sanjali o drugom pokušaju da je nađu pre 75. godišnjice pada koristeći jedan od novijih naprednih morskih dronova koji su prvobitno razvijeni za vojnu upotrebu poput nalaženja podvodnih mina.

Toni Romeo, izvršni direktor firme za podvodna istraživanja „Dip si vižn“ (Deep Sea Vision), već neko vreme razgovarao sa Metjuzom o mogućnosti da pomogne nalaženje ovog aviona ako bi jedan od njegovih brodova bio u tom području. Onda je u aprilu jedan bio blizu Portorika noseći napredni podvodni dron sa odgovarajućim senzorima.

„Tu smo bili, i sve se nekako poklopilo u tom trenutku: lepo vreme, pravi tim, prava oprema i brod. Pa smo pokušali“, rekao je Romeo.

„Dip si vižn“ je prethodno vodio neuspešnu šestomesečnu potragu za avionom Amelije Erhart, ali je Romeo imao posebno interesovanje za ovaj slučaj jer je njegov otac bio mehaničar i pilot avio-kompanije Pan Am, a dron kojeg su koristili u potrazi već je zato imao nalepnicu Pan Ama.

Sva istraživanja koja je Metjuzova grupa obavila, u kombinaciji sa meteorološkim podacima iz vremena pada, sintetizovana su da bi se napravila mapa najverovatnije lokacije i područje pretrage od 10 kvadratnih nautičkih milja. Dron je našao olupinu već iz prvog pouta ploveći iznad tog područja koje je fotografisao.

Džoš Gejts sa Diskaveri kanala i njegova posada su bili u toj najnovijoj potrazi da bi zabeležili trenutak kada se avion pojavio na slikama drona. Potraga će biti prikazana u posebnoj epizodi emisije ove jeseni, ali nekoliko najzanimljivijih trenutaka objavljenih u utorak, prikazuje trenutak kada su svi u kontrolnoj sobi shvatili šta su našli uzvikujući sa olakšanjem: „To je avion!“.

„Imati mesto u prvom redu na ovakvoj ekspediciji dok se ona odvija je neverovatno i zato se osećam zaista srećno što smo mogli da budemo deo toga“, rekao je Gejts.