PIC ni danas nije imenovao novog visokog predstavnika, Amerikanac Krišok ostaje privremeni šef OHR-a

Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) ni na današnjoj sednici u Sarajevu nije postigao saglasnost o imenovanju novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH), jer nema kompromisa Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Evropske unije (EU).

Američki diplomata Luis Krišok, prvi zamenik visokog predstavnika i supervizor za Brčko, ostaje do daljeg vršilac dužnosti visokog predstavnika.

Sarajevski mediji navode da je moguće da će Krišok na funkciji ostati do završetka oktobarskih opštih izbora u BiH.

Današnji sastanak usledio je nakon što članice PIC-a ni 30. juna nisu uspele postići konsenzus o novom visokom predstavniku, zbog čega je Krišok imenovan za privremenog šefa Kancelarije visokog predstavnika (OHR).

Tada su kao kandidati spominjani italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi i francuski diplomata Rene Trokaz, ali nijedan nije dobio potrebnu saglasnost.

Na dve prethodne sednice UO PIC-a, 4. i 30. juna, nije bilo konsenzusa o tome ko će biti novi visoki predstavnik, jer su Amerikanci insistirali da to bude Italijan Antonio Zanardi Landi, koji je imao i podršku svoje zemlje, dok su Francuska i Velika Britanija, uz podršku Nemačke, tražile da novi visoki predstavnik bude francuski diplomata Rene Trokaz.

U međuvremenu su se kao kandidati za tu funkciju pominjali i Italijan Mauricio Masari i Danas Peter Sorensen.

Agencija Beta saznaje iz diplomatskih izvora u Sarajevu da Evropljani i dalje insistiraju da novi visoki predstavnik bude kandidat EU.

Betini izvori dodaju da je, i pored sukoba SAD i EU, u vezi s tim najvažnije da je PIC posle postavljanja Krišoka za privremenog visokog predstavnika jasno naglasio da će on „u potpunosti obezbediti institucionalni kontinuitet funkcije, pravnu sigurnost u vezi sa svim odlukama koje su doneli prethodni visoki predstavnici, kao i da će delovati pod političkim vođstvom PIC-a“.

To znači da na snazi ostaju ranije odluke visokih predstavnika, uključujući i odluke prethodnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH.

Na osnovu njih je bivši predsednik RS i lider vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik pravosnažno osuđen pred Sudom BiH na šest godina zabrane obavljanja javne funkcije zbog neizvršavanje odluka visokog predstavnika.

Ostaje i instrument „bonskih ovlašćenja“, koja visokom predstavniku daju odrešene ruke da nameće obavezujuće zakone i odluke radi prevazilaženja političke blokade rada institucija i ubrzanja sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma.