Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) objavilo je danas da je od početka 2017. do kraja 2023. godine u Srbiji zabeležno 1.647 slučajeva nezakonitog lova, hvatanja, trovanja, posedovanja i trgovine divljim pticama, ali stručnjaci smatraju da taj broj odražava samo 10 odsto realnog stanja.
Kako je navedeno, u novom šestogodišnjem Izveštaju o nelegalnom ubijanju ptica u Srbiji, skoro deset godina nakon poslednjeg izveštaja, ove aktivnosti obuhvatile su ukupno 5.487 jedinki 201 vrste ptica, od kojih je 2.337 mrtvih, 3.134 živih, dok za 16 jedinki ishod nije poznat.
Precizirano je da podaci izneti u Izveštaju govore samo o slučajevima koji su zabeleženi pregledom medija, internet stranica i obilaskom terena od strane zaposlenih, članova i volontera DZPPS-a.
Istaknuto je da, iako je u javnosti i medijima posvećivana veća pažnja ovoj temi, bez obzira na redovna izveštavanja o slučajevima trovanja, hvatanja i ubijanja ptica, epilozi ovih događaja najčešće su ostajali bez identifikovanih počinilaca i pravosnažnih presuda.
Ukazano je da na taj način nisu uvaženi različiti zakonski okviri koje Srbija propisuje u oblasti zaštite prirode, već su i građani ostajali uskraćeni za ključne informacije o organizatorima i motivima ovih zločina koji znatno utiču na očuvanje biodiverziteta Srbije.
„Najveći pomak u proteklom periodu jeste stvaranje društvene atmosfere u kojoj se nelegalno ubijanje ptica posmatra kao ozbiljan i neprihvatljiv čin, a ne samo kao izolovan slučaj kriminala. Građani su postali svesniji problema i sve češće prijavljuju ovakve aktivnosti“, kazao je ornitolog u DZPPS Slobodan Marković.
Najviše je zabeleženo slučajeva nezakonitog ubijanja i ranjavanja vatrenim i vazdušnim oružjem – 630.
Pored toga, registrovano je 254 slučaja hvatanja, 107 slučajeva trovanja, 661 slučaj nezakonitog držanja i 208 slučajeva trgovine divljim pticama.
Ocenjeno je da su kontinuirani rad ornitologa, redovno podnošenje prijava nadležnim organima, kao i bolji institucijski rad na terenu, pre svega Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala, doprineli većoj svesti javnosti, ali i oprezu počinilaca, koji sve bolje prikrivaju svoja dela.
Ovo je, kako se dodaje, otežalo otkrivanje slučajeva, pa se može stvoriti privid da ih je manje u odnosu na prethodni period, iako uzroci leže u složenijim okolnostima.
Rezultati Izveštaja su pokazali stagnaciju i još uvek široku rasprostranjenost problema na teritoriji cele Srbije.
Iako su ostvareni određeni pomaci u sprečavanju nelegalnih aktivnosti nad pticama i drugim divljim životinjama, neophodno je preduzeti dodatne i odlučne korake kako bi se ovakvim delima konačno stalo na put, smnatraju iz DZPPS.
U Izveštaju su izneti i vrlo konkretni predlozi različitim nadležnim institucijama za rešavanje ključnih problema koji stoje na putu smanjenja ilegalnih aktivnosti nad pticama, navedeno je u saopštenju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.