Inicijativu da se ova tema nađe na dnevnom redu pokrenuo je Grad Kragujevac, koji je iskazao interesovanje i spremnost da dodatno unapredi aktivnosti usmerene ka prepoznavanju i vrednovanju neplaćenog kućnog rada. U ime Grada Kragujevca sastanku je prisustvovala Ivana Obradović Stanić, načelnica Odeljenja za ljudska i manjinska prava, rodnu ravnopravnost i prevenciju trgovine ljudima i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost. Obradović Stanić je navela da neplaćeni kućni rad predstavlja jedan od najznačajnijih uzroka ekonomske nejednakosti žena, ograničenih mogućnosti za profesionalno napredovanje i neravnomerne raspodele porodičnih obaveza.
Prema njenim rečima, Grad Kragujevac je tu temu prepoznao kao pitanje od strateškog značaja za razvoj lokalne zajednice. U Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti Grada Kragujevca, kako je rekla, uključeni su rizici koji proizlaze iz neravnomerne raspodele neplaćenog kućnog rada, kao i mere za njihovo praćenje, procenu i postupno otklanjanje. Dodala je da je time Kragujevac pokazao da rodna ravnopravnost nije samo zakonska obaveza, već strateško opredeljenje i princip koji se integriše u javne politike, strateška dokumenta i procese donošenja odluka.
Na sastanku je predstavljena metodologija za vrednovanje neplaćenog kućnog rada i uloge lokalnih samouprava u njenoj primeni, kao i rezultati istraživanja o percepciji muškaraca o rodnoj ravnopravnosti. Istaknuto je i da je neplaćeni kućni rad decenijama ostajao nevidljiv, iako predstavlja jedan od ključnih stubova funkcionisanja porodice i društva.
Prema iznetom na sastanku, predstavljena metodologija omogućiće lokalnim samoupravama da ovaj vid rada posmatraju kao merljivu kategoriju. To bi, kako je navedeno, doprinelo kvalitetnijim javnim politikama, razvoju usluga podrške porodicama, unapređenju rodno odgovornog budžetiranja i donošenju odluka zasnovanih na relevantnim podacima.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.