ŠTADA grupa: 82 odsto Evropljana podržava veću ulogu veštačke inteligencije u zdravstvu

Zdravstveni izveštaj Štada (STADA) grupe za 2026. godinu, u okviru koje posluje i Hemofarm iz Vršca, pokazao je da po prvi put, više od polovine Evropljana uveliko koristi veštačku inteligenciju (AI) u zdravstvene svrhe, a da njih 82 podržava veću ulogu AI u zdravstvu, dok kao najveće zdravstvene izazove 67 odsto ukazuje na nedostatak zdravstvenih radnika i duge liste čekanja, objavljeno je danas. 

Širom kontinenta, kako je navedeno, zadovoljstvo zdravstvenim sistemima se nije popravilo, jer je svega 56 odsto ljudi zadovoljno, što je praktično nepromenjeno u odnosu na 58 odsto zabeleženih prošle godine, i predstavlja nastavak višegodišnjeg trenda nakon pandemije.

Kao najveće zdravstvene izazove 67 odsto Evropljana ukazuje na nedostatak zdravstvenih radnika i posledično duge liste čekanja, pokazao je ŠTADA Zdravstveni izveštaj.

Dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite je takođe ugrožena, pri čemu 43 odsto to navodi kao najveću brigu, pored starenja stanovništva, kao i hroničnih zdravstvenih problema (56 odsto) i rastućeg broja ljudi pogođenih problemima mentalnog zdravlja (53 odsto). 

Na pitanje šta bi prvo promenili kada bi bili ministri zdravlja, čak 58 odsto Evropljana bi dalo prioritet smanjenju lista čekanja povećanjem dostupnosti zdravstvenih radnika, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Kao odgovor na ovaj pritisak, Evropljani preuzimaju aktivniju ulogu u upravljanju svojim zdravljem, pa se tako njih 78 odsto oseća dobro pripremljeno da se brine o sebi (u Srbiji 80 odsto građana kaže isto), 94 odsto Evropljana primenjuje samolečenje za barem neke zdravstvene probleme. 

Većina, njih 85 odsto, takođe koristi jedan ili više alata za praćenje svog zdravlja, od fitnes narukvica do kućnih mernih uređaja.

U skladu sa ovom rastućom svešću i oslanjanjem na sebe u zdravstvenim pitanjima, AI je prešao u svakodnevnu upotrebu, navedeno je u Izveštaju.

Čak 55 odsto Evropljana trenutno koristi AI u vezi sa svojim zdravljem, dok je 82 odsto otvoreno za to da AI ima određenu ulogu u njihovoj nezi. 

Građani Srbije i Rumunije (po 74 odsto) prednjače u Evropi u korišćenju AI alata kada su pitanju zdravstvena pitanja. 

Značajan udeo građana Evrope (43 odsto) bi čak bio spreman da svoje kompletne zdravstvene kartone učini dostupnim veštačkoj inteligenciji kako bi se poboljšala dijagnoza, prevencija ili lečenje, a 49 odsto već veruje ili bi bilo spremno da prihvati dijagnozu koju uspostavlja veštačka inteligencija.

„Diskusija o osnaženim, samostalnim pacijentima se ubrzava, a veštačka inteligencija  pokreće ovaj razvoj znatno bržim tempom“, naveo je generalni direktor ŠTADA grupe Peter Goldšmit. 

On je kazao da Evropljani više nisu samo pacijenti koji čekaju u redu. 

„Oni su aktivni učesnici koji kombinuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete u nešto novo. Svi unutar zdravstvenog sektora moraće da se prilagode i deluju u skladu sa ovim promenama“, rekao je Goldšmit.

Istraživanje je pokazalo da  lekari i farmaceuti nisu u opasnosti da postanu manje relevantni s obzirom na rastući uticaj AI.

Većina Evropljana opisuje svog lekara opšte prakse (77 odsto) i farmaceute (57 odsto) kao glavni uticaj u donošenju odluka vezano za zdravlje, a takođe povlače jasnu granicu za uključivanje AI u negu. 

Najviše su otvoreni za administrativne i nadzorne zadatke, kao što je zakazivanje termina i praćenje (50 odsto), vođenje beleški tokom poseta lekaru i praćenje hroničnih stanja (36 odsto). 

Kako je sumirano u izveštaju, AI je dobrodošla kao zdravstveni asistent, ali Evropljani žele da odluke i dalje donose stvarne osobe. 

Zapravo, 38 odsto je izričito zabrinuto zbog smanjene ljudske interakcije u sistemu vođenom AI, a 35 odsto brine da bi kvalitet komunikacije sa zdravstvenim radnicima mogao da opadne.

Istaknuto je da je ključno da Evropljani ne žele da se zdravstveni radnici povuku pred nadolazećom veštačkom inteligencijom, već žele da na sebe preuzmu više. 

Istraživanje je pokazalo da 41 odsto Evropljana očekuje od njih da ponude više digitalnih i konsultacija na daljinu, 30 odsto očekuje da postanu još važniji kao pouzdani ljudski kontakti, a 26 odsto očekuje da deluju kao savetnici i tumači koji pomažu pacijentima da se snađu u sve većoj poplavi zdravstvenih informacija. 

Samo 20 odsto misli da će se važnost zdravstvenih radnika smanjiti zbog AI. 

Nalazi Zdravstvenog izveštaja ŠTADA grupe za 2026. opisuju zdravstvenu realnost u kojoj osnaženi pacijenti, digitalni alati i ljudska ekspertiza više nisu odvojeni svetovi.

„Među mnogim jasnim nalazima ovog izveštaja je da ova promena nije privremeno rešenje za preopterećeni sistem, ona sama postaje model”, zaključio je Goldšmit.

Prema njegovim rečima, čak i među onima koji su najotvoreniji za AI, postoji želja za podrškom, a ne za zamenom. 

„Apoteke su jedna od najpristupačnijih, najpouzdanijih tačaka kontakta koje većina Evropljana ima sa svojim zdravstvenim sistemom. Pitanje nije da li će se promeniti, već kako će se razviti u centre koji kombinuju ljudsku ekspertizu sa brzinom i dometom digitalnih alata“, kazao je Goldšmit.

Zdravstveni izveštaj ŠTADA grupe je nezavisna reprezentativna onlajn studija koja je sproveden tokom februara i marta ove godine, na uzorku od skoro 20.000 ispitanika iz Srbije, Austrije, Belgije, Bugarske, Češke, Francuske, Nemačke, Mađarske, Irske, Italije, Kazahstana, Litvanije, Poljske, Portugala, Rumunije, Slovačke, Španije, Švajcarske, Velike Britanije i Uzbekistana.