Nemačka štampa: Vučićevo strateško povlačenje da bi zadržao vlast

Nemačka štampa analizira najavu Aleksandra Vučića o povlačenju sa dužnosti predsednika države, uz ocenu da je reč o strateškom povlačenju kako bi ostao na vlasti, prenosi danas Dojče vele (Deutsche Welle – DW).

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) ukazuje da je „Vučić i ranije više puta najavljivao stvari kojima se kasnije više nije vraćao“.

„Ipak, sasvim je moguće da će ovoga puta svoje reči sprovesti u delo i zaista podneti ostavku. Ali, ne da bi se odrekao vlasti, već da bi je obezbedio za još mnogo godina. Vlast u Srbiji već oko deceniju i po nalazi se tamo gde je Vučić, a ne nužno tamo gde je, prema Ustavu, formalno smeštena“, piše FAZ

U tekstu pod naslovom „Otići da bi se ostalo“  podseća se na potpunu selidbu moći iz premijerske u predsedničku fotelju zajedno sa Vučićem 2017. godine.

„Ukoliko Vučić sada, kako mnogi posmatrači u Beogradu pretpostavljaju, ponovo bude težio funkciji predsednika Vlade, mogla bi ponovo da bude uspostavljena ranija raspodela uloga. Prema tom scenariju, Vučić će pokušati da na funkciju predsednika države bude izabrana njemu lojalna osoba, kako bi on kao premijer zadržao sve konce vlasti u svojim rukama“, konstatuje nemački list.

Ostaje otvoreno, dodaje se, da li će zaista biti izbora do kraja godine, koga će Vučić poslati u trku za mesto predsednika, koga će kandidovati studentski pokret.

„U Beogradu dobro obavešteni izvori tvrde da Vučić ima poteškoća da pronađe kandidata ili kandidatkinju sa izgledima za pobedu. S druge strane, eventualni poraz na predsedničkim izborima verovatno bi mogao da podnese i da pokuša da jednostavno ignoriše predsednika države koji bi bio naklonjen opoziciji“, zaključuje FAZ.Minhenski Zidojče cajtung ocenjuje da je „očigledno da se priprema za novu dužnost“.

List navodi da su očekivanja od Aleksandra Vučića bila velika kada je 2014. prvi put stupio na funkciju predsednika Vlade Srbije.

„Tada je najavio da će svoju zemlju približiti EU, boriti se protiv korupcije i izgraditi manje opterećene odnose s Kosovom. Petnaest godina pre toga bio je ministar informisanja ratnog huškača Slobodana Miloševića i snabdevao je srpsku javnost propagandom protiv NATO i albanskog stanovništva na Kosovu. ‘Bio sam u zabludi’, rekao je kasnije pokajnički i signalizirao Briselu i Berlinu da se ponovo može računati na ‘pouzdanog partnera’ na Zapadnom Balkanu“, piše list.

Potom se autor okreće onome šta je Vučić u godinama na vlasti zaista uradio: gušenje medijskih sloboda i srozavanje pravne države „na jedan od najnižih nivoa u Evropi“, ograničavanje fer političke utakmice, sve glasnije optužbe da je Vučićeva stranka povezana sa organizovanim kriminalom.Povodom Vučićeve najave da će se povući s dužnosti predsednika države, autor dodaje da se „ne  očekuje, međutim, da će se potom potpuno povući iz politike“.

Prenose se izjave predsednika Srpske napredne stranke, Miloša Vučevića, i predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić, koji kažu da se nadaju kako će Vučić prihvatiti kandidaturu za budućeg predsednika vlade.

„Ukoliko do toga dođe, Vučić bi se svrstao u autokratsku tradiciju strateške zamene funkcija“, ukazuje list.

„Već je Vladimir Putin prepustio Dmitriju Medvedevu predsedničku funkciju u Rusiji na četiri godine, pre nego što su ustavne promene omogućile Putinov duži povratak na čelo države.

Na Balkanu postoji i aktuelan primer. Milorad Dodik, dugogodišnji predsednik Republike Srpske, srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini, prošle zime prepustio je svoju funkciju, usled poternice i međunarodnog pritiska, svom ideološki bliskom saradniku Siniši Karanu“, piše Zidojče cajtung.Autor zaključuje da „ipak, nije izvesno da će SNS pobediti na predstojećim vanrednim izborima i da će Vučić nastaviti da vlada u Beogradu“.

Instituti za istraživanje javnog mnjenja očekuju neizvesnu trku između SNS-a i studentskog pokreta, koji već više od godinu i po dana organizuje velike proteste širom zemlje. Tom pokretu ide u prilog i činjenica da u zemlji postoji raspoloženje za promene, slično onome koje je nedavno postojalo u susednoj Mađarskoj pred kraj ere Viktora Orbana, navodi se.

Ali, dodaje autor, za razliku od Mađarske, protestni pokret, sasvim svesno, do sada se nije opredelio za jednu ličnost koja bi ga predstavljala. Zato će mnogo zavisiti od toga da li će opozicija koja  tokom prethodnih godina, osim opšte želje za promenama, nije uspela da se usaglasi ni oko osnovnih smernica politike Srbije posle Vučića, uspeti da pronađe kandidata sa širokom podrškom.