SRCE: „Institucije znaju rizike za pranje novca, ali nema presuda“

Država je u Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca identifikovala sektor nekretnina, građevinarstva, računovodstva i posredovanja kao oblasti sa najvećim rizikom za legalizaciju nezakonito stečenog novca, navodi Resorni odbor (RO) Srbija centra (SRCE) za borbu protiv korupcije. U saopštenju se ističe da institucije znaju gde je problem, kroz koje sektore prolazi sumnjivi kapital i koje profesije imaju važnu ulogu u otkrivanju spornih transakcija, ali da pravosnažne presude za sistemsko pranje novca velikih razmera gotovo da ne postoje. RO SRCE pita koliko je predmeta koje je Uprava za sprečavanje pranja novca prosledila policiji i tužilaštvu u poslednjih pet godina završilo optužnicama i osuđujućim presudama, kao i ko sprečava vođenje postupaka protiv odgovornih.

Uprava prikuplja podatke, banke prijavljuju sumnjive transakcije, a Narodna banka sprovodi nadzor nad finansijskim sektorom, ali sistem pokazuje ozbiljne slabosti kada predmeti stignu do policije, tužilaštva i sudova. SRCE tvrdi da se umesto istraga koje bi obuhvatile organizatore i krajnje korisnike nezakonitih tokova novca, postupci uglavnom završavaju na nižim izvršiocima ili se godinama razvlače bez sudskog epiloga. Resorni odbor posebno ukazuje na nalaze međunarodnih istraživanja o ulozi takozvanih „čuvara kapije“ — notara, advokata, računovođa i posrednika u prometu nekretnina.

Prema saopštenju, pojedinci iz tih profesija, prema navodima istraživača, neretko formalizuju sumnjive ugovore, fiktivne zajmove, prenose vlasništva i druge transakcije, čime omogućavaju da se kriminalni kapital predstavi kao legalno stečena imovina. SRCE ocenjuje i da država prepoznaje rizike u sektoru nekretnina, ali ne pokazuje odlučnost u njihovom suzbijanju. Građevinski sektor poslednjih godina predstavlja jedan od glavnih pokretača ekonomskog rasta, zbog čega, kako navodi SRCE, postoji sumnja da se pojedini oblici sumnjivog kapitala prećutno tolerišu jer doprinose statističkom rastu BDP, povećanju investicija i punjenju budžeta.

Kao dodatni problem, SRCE navodi selektivnu primenu zakona i tvrdi da se antikorupcijski i finansijski mehanizmi koriste prema organizacijama civilnog društva, novinarima ili političkim neistomišljenicima, dok javnost retko dobija odgovore o poreklu kapitala u velikim građevinskim projektima, luksuznim stambenim kompleksima i poslovima povezanim sa politički uticajnim pojedincima.