Miroslavljevo jevanđelje tokom vikenda pred posetiocima Narodnog muzeja

Miroslavljevo jevanđelje biće izloženo u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu sutra i u nedelju, 27. i 28. juna.

Muzej je na društvenim mrežama naveo da će ulaz biti besplatan.

„Povodom Vidovdana, Miroslavljevo jevanđelje biće izloženo za javnost 27. i 28. juna, pružajući posetiocima dragocenu priliku da vide jedan od najznačajnijih spomenika srpske pismenosti i kulture“, naveo je Muzej.

Ta rukopisna knjiga potiče iz 12. veka i najstariji je srpski rukopis napisan ćirilicom. To je i najznačajniji spomenik srpske pismenosti koji je zbog svoje izuzetne istorijske, kulturne i umetničke vrednosti UNESKO 2005. godine uvrstio u svoju biblioteku „„Pamćenje sveta“ među najvrednija dobra ljudske civilizacije.

Miroslavljevo jevanđelje je nastalo oko 1180. godine, naručilac je bio Humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje, a pisano je za Crkvu Svetog Petra na Limu u Bijelom Polju.

To je „Jevanđelistar“ – bogoslužbena knjiga sa odlomcima za čitanje tokom crkvene godine.

Pismo je srpsko-slovenska redakcija staroslovenskog jezika, pisana ćirilicom.

Miroslavljevo jevanđelje sadrži 360 stranica ispisanih na finom pergamentu. Pisala su ga dva pisara, od kojih je poznato ime dijaka Gligorija.

Rukopis je svetski poznat po svojim raskošnim likovnim ukrasima – sadrži blizu 300 minijatura i inicijala koji su bojeni terakotom, zlatom, žutom, crvenom i zelenom bojom, a prikazuju motive ptica, krilatih životinja, prepleta i ljudskih figura.

Stefan Nemanja je tu knjigu poneo na Svetu Goru, gde je vekovima čuvana u Manastiru Hilandar. Kralj Srbije Aleksandar Obrenović je Miroslavljevo jevanđelje dobio na poklon prilikom posete Atosu 1896. godine

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, knjiga je skrivana i tajno prenošena da bi se spasla od uništenja.

Original se čuva u specijalnoj komori u ⁠Narodnom muzeju u Beogradu i zbog zaštite, izlaže se javnosti samo nekoliko puta godišnje.

Jedan list Miroslavljevog jevanđelja (strana 166) koji je 1845. godine isekao i odneo ruski vladika Porfirije Uspenski, čuva se u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu.