U Skupštini Beograda rasprava o šumi Bajdin, aktivisti sa Zvezdare na sednici

Odbornici opozicije u Skupštini Beograda danas su, tokom rasprave o novom rebalansu budžeta grada za ovu godinu, više govorili o planu detaljne regulacije šume Bajdin na Zvezdari.

To je zbog toga što su aktivisti iz te opštine ušli na sednicu, nezadovoljni namerom vlasti da privatnom investitoru ustupi zemljište za izgradnju 12.000 stanova, nakon što se uništi taj zeleni pojas.

Zahtev opozicionih odbornika bio je da se plan detaljne regulacije Bajdina skine sa dnevnog reda jer je, iako jednom povučen, kako su naveli, vraćen bez izmene i primedbi građana Zvezdare, ali su odbornici vladajuće koalicije to odbili.

Zbog prisustva aktivista koji su okružili govornicu i obrazlagač predloga rebalansa budžeta odbio je da ga predstavi.

Lider Kreni-Promeni Savo Manojlović rekao je da gradska vlast hoće da poseče šumu na 66 hektara iako Beograd ima samo devet odsto zelenih površina, dok Zagreb ima 70 odsto, Beč više od 50 odsto, Ljubljana 67 odsto, a Budimpešta 45 odsto.

„To što su građani Zvezdare na sednici Skupštine je odgovornost vlasti. Iza svakog vašeg projekta su pobunjeni građani“, rekao je Manojlović.

Dodao je da je vlast u Beograda od grada napravila „Kanibala“ koji sam jede zelene površine.

Odbornik Marko Živanović (Mi snaga naroda) apelovao je da se plan detaljne regulacije Bajdina skine sa dnevnog reda i zakaže posebna sednica na kojoj će se razgovarati sa građanima Zvezdare koji su protiv seče šume i izgrdnje naselja.

„Ovi ljudi su iz očaja došli ovde. Potpise protiv seče šume je dalo 5.000 građana. Dajte da ih čujemo“, rekao je Živanović.

Apelovao je takođe da se nađe novac za isplatu radnika Apoteka „Beograd“. 

„Pokažite solidarnost sa građanima, nemojte stavljati plan detaljne regulacije na dnevni red“, rekao je Živaović.

Nenad Baletić (Narodni pokret Srbije) optužio je vlast da posluje protivzakonito zbog čega je Državna revizorska institucija (DRI) dva puta tražila smenu gradske vlasti.

Istakao je da je DRI utvrdila da je nezakonito povećana zarada vaspitačica u predškolskim ustanovama, na šta mu je predsednik Skupštine Nikola Nikodijević odgovorio da je objasnio DRI da one rade odgovoran posao. 

Baletić je, govoreći o rebalansu budžeta, upitao o kakvom suficitu, zbog čega radi rebalans, gradska vlast govori kada je u gradskoj kasi deficit 9,4 milijarde dinara.

On je rekao da je višak prihoda od oko devet milijardi dinara u budžetu, zbog čega je planiran rebalans, nastao povećanjem poreza na imovinu i doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.

Naveo je i da građani nusu dužni da plaćaju uslugu tretmana komunalnog otpada Beo čistoj energiji i da će zbog toga podneti krivične prijave.

Prema rečima Natalije Stojmenović (Zeleni front), gradska vlast daje veća prava privatnim investitorima nego građanima.

„Opet ste posle šest meseci isti plan detaljne regulacije Bajdina stavili na dnevni red. Ne možete da obezbedite da kriminalci ne upravljaju gardom, svađaju se oko parcela u Beogradu gde će graditi“, rekla je Stojmenović.

Odbornica Kreni-promeni Angelina Jokić pozvala je predstavnicu Komisije za planove da siđe (u salu) i da objasni građanima plan detaljne regulacije za šumu Bajdina.

Navela je da je Nikodijević prekršio svoju reč kada je ranije, nakon konsultacija sa gradskim urbanistom Markom Stojčićem, odlučio da skinu taj plan, jer je potrebna konsultacija sa građinama i strukom.

Odbornik Pokreta slobodnih građana Stefan Simić naglasio je da plan za šumu Bajdina neće proći.

Naveo je da mu je žao što gradski menadžer Miroslav Čučković nije prisutan, „jer je grad odbio da preda dokument MMF-u u vezi sa budžetom grada, iako je MMF reagovao da postoji rizik, a on je govorio da to nije tačno“.

Što se tiče samog budžeta, kako je rekao, vidljivo je da je vlast prepolovila budžetske rezerve i upitao gde su nestale i da nisu „možda otišle u Ćacilend“.

Dodao je da se MMF zanima i za poslovanje javnih preduzeća u Beogradu.

Na sednici Skupštine danas je na dnevnom redu 31 tačka dnevnog reda, pored rebalansa, raspravlja se objedinjeno i o više planova detaljne regulacije.

Rebalansom je predviđeno da ukupna sredstva u gradskoj kasi iznose 202,16 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 9,04 milijarde dinara u odnosu na aktuelnih 193,12 milijardi dinara.

Prema predlogu odluke planirani fiskalni deficit iznosi 9,72 milijarde dinara i predviđeno je da većim delom bude pokriven iz prenetih neutrošenih sredstava iz ranijih godina koja iznose 9,32 milijarde dinara čime se, kako je navedeno u obrazloženju, izbegava potreba za novim kreditnim zaduživanjima.

Prihodi svećani zahvaljujući efikasnijoj naplati poreza i prodaji gradske imovine. 

Prihod od poreza na imovinu projektovan je na 29,75 milijardi dinara, što je za 3,67 milijardi dinara više nego u februarskom planu.

Posebno je značajan skok kod primanja od prodaje nefinansijske imovine (koja obuhvata prodaju gradskog zemljišta i objekata), gde je planirani iznos sa 1,65 milijardi porastao na 3,23 milijarde dinara. To je uvećanje od 1,58 milijardi dinara.

Značajno će porasti i „transferi od drugih nivoa vlasti“ (novac koji Republika isplaćuje gradu), za koje je planirano uvećanje za 1,8 milijardi dinara u odnosu na prethodnu verziju budžeta.

Na rashodnoj strani, najveći deo dodatnog novca usmeren je ka sektoru saobraćaja i rešavanju starih sudskih obaveza koje opterećuju gradsku upravu.

Rebalansom je predviđeno izdvajanje od 4,6 milijardi dinara za izmirenje obaveza po izvršnim presudama iz 2008. godine, što je stavka koja u prethodnom planu nije bila predviđena u ovom obimu.