Biznis i finansije: Banke po zaradama u prvih 100 kompanija u Srbiji

Rezultati finansijskog sektora u Srbiji u prethodnoj i ovoj godini pokazuju da globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na domaćem tržištu, navedeno je u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.

To se posebno odnosi na banke, koje su 2025. godine ostvarile rekordnu dobit od 166,5 milijardi dinara ili oko 1,4 milijarde evra. 

Prinos na kapital iznosio je 17,3 odsto, što je povećanje od 40 baznih poena u odnosu na prethodnu godinu, dok je ovaj pokazatelj profitabilnosti u odnosu na 2021. godinu uvećan za više od 10 procentnih poena. 

Podatak da je 16, od ukupno 19 banaka zabeležilo profit, veći od milijardu dinara 2025. godine i da bi se sa tolikom zaradom rangirale među 100 najvećih domaćih kompanija prema ostvarenoj dobiti, najbolje ilustruje dominaciju bankarskog sektora na srpskom finansijskom tržištu, ističe se u ediciji tog magazina.

Najveći profit u apsolutnom iznosu ima Intesa sa 31 milijardom dinara, a slede Raiffeisen i Unicredit sa 29,1 odnosno 23,2 milijarde dinara. 

Te tri banke, koje se godinama nalaze u vrhu domaćeg bankarskog sektora, ostvarile su prinos na kapital iznad granice od 20 procenata. Prethodne godine, osam banaka zauzimalo je 87 odsto ukupnog tržišta, dok su sve ostale imale udeo ispod tri odsto.

U prvom tromesečju 2026. neto prihodi banaka od kamata porasli su na 61,4 milijardu dinara, dok je neto prihod od naknada i provizija skočio na 25,2 milijarde dinara. Uprkos tome, neto rezultat banaka je oslabio 14 odsto, na 41,1 milijardu dinara, prvenstveno zbog izostanka visokih ostalih prihoda ubeleženih u istom periodu prošle godine i povećanih troškova zarada.

Kada je u pitanju pojedinačna dobit, Intesa je zadržala vodeću poziciju sa profitom od 8,2 milijarde dinara, dok je drugo mesto, takođe sa uvećanim krajnjim rezultatom od 7,8 milijardi, zauzela Raiffeisen banka. Ostale vodeće banke na tržištu, OTP banka, NLB Komercijalna banka, UniCredit i AikBank, zabeležile su pad dobiti, što svakako ne mora biti pouzdan pokazatelj poslovnog trenda i za ostatak godine.

U međuvremenu, nastavlja se pritisak akcionara da banke još više „nabilduju“ rezultate koji su, verovatno već blizu plafona, imajući u vidu raspoložive kapacitete domaće privrede i građana, ocenjuje se u ediciji Finansije Top.

Ukupna premija osiguranja u 2025. godini porasla je oko osam odsto, na približno 191,15 milijarde dinara, pri čemu je ubedljivo dominiralo neživotno osiguranje sa iznosom od 157,45 milijardi dinara. Prethodne godine, osiguravači su uvećali zaradu za 30 odsto, na 14,7 milijardi dinara, a oko 70 odsto premije bilo je u rukama pet najvećih osiguravača, ističe se u ediciji.

Na tržištu je predvodilo Dunav osiguranje sa ukupnom premijom od 50 milijardi dinara, a najveći deo premije od 44,3 milijarde generisan je upravo u neživotnom osiguranju. Na drugom mestu je Generali sa ukupnom premijom od 35,5 milijardi dinara, a u prvih pet su još DDOR (preko 20 milijardi), Wiener Städtische (19,8 milijardi) i Triglav (14,5 milijarde).

Svih tih pet društava, najvećih na tržištu po ostvarenoj premiji, imalo je rast zarade u 2025. godini u odnosu na prethodnu. Dunav osiguranje je ponovo bilo najprofitabilnije sa iskazanom dobiti od 4,3 milijarde dinara, a slede Generali sa profitom od 3,8 milijardi, DDOR (1,8 milijardi), Wiener Städtische (1,7 milijardi), dok je Triglav za godinu dana uvećao zaradu sa 116 miliona na čak 650 miliona dinara.

Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji premašila je jednu milijardu evra u 2025. godini, pri čemu je najveći rast zabeležen u segmentu putničkih vozila sa vrednošću od 506,9 miliona evra, dok je ukupna aktiva lane iznosila 1,93 milijarde evra.

U prvom tromesečju 2026. vrednost novozaključenih ugovora pala je za 10 odsto, prvenstveno zbog smanjenog finansiranja komercijalnih i teretnih vozila, dok su putnička vozila, mašine i oprema zabeležili rast u odnosu na isti period prethodne godine.

Istovremeno, prema podacima u ediciji Finansije Top, broj novozaključenih ugovora povećan je za 11,5 odsto u prvom tromesečju, što ukazuje da tražnja za ovom vrstom finansiranja nastavlja da raste, uprkos nižoj prosečnoj vrednosti pojedinačnih transakcija.

Prethodne godine, neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova dostigla je 66,71 milijardi dinara, dok je u prvom tromesečju tekuće godine zabeležen pad na 66,42 milijarde, ali ne zbog krize u industriji, već usled kretanja na finansijskim tržištima. Ovaj sektor je izrazito koncentrisan, jer prva tri penzijska fonda drže više od 80 odsto tržišta.

U prethodnih pet godina broj članova porastao je za oko 10 odsto, a imovina približno 36 odsto, što ukazuje da dobrovoljna štednja i dalje predstavlja samo dopunu u sistemu penzijskog osiguranja. Istovremeno, ovo tržište se postepeno pomera od individualne ka korporativnoj štednji, jer poslodavci nastoje da i na ovaj način privuku i zadrže zaposlene.

To potvrđuju podaci o prihodima penzijskih fondova, prema kojima oko 40 odsto potiče od individualnih uplata, 35 odsto od poslodavaca i 25 odsto je iz penzijskih planova poslodavaca, koji predstavljaju organizovani model dobrovoljne penzione štednje za zaposlene.

Investicioni fondovi u Srbiji su od početka osnivanja 2007. godine do 2025. uvećali svoju imovinu deset puta. Na kraju prošle godine imovina UCITS fondova dostigla je oko 234,5 milijardi dinara, približno dve milijarde evra, dok je krajem maja 2026. iznosila oko 233,7 milijardi dinara. Broj novih članova porastao je 2025. za skoro 20.000, a u poređenju sa 2024. godinom, među novim ulagačima bilo je 41 odsto više onih koji su ulagali u manje rizične novčane fondove.

Imajući u vidu da novčani fondovi imaju najveći udeo u ukupnoj imovini UCITS fondova, najviše sredstava plasirano je u bankarske depozite (78 odsto) i dužničke hartije od vrednosti, pretežno obveznice (17 odsto), dok je u akcije bilo uloženo svega dva odsto sredstava.

Vrednost imovine alternativnih investicionih fondova u 2025. iznosila je oko 30 milijardi dinara, odnosno oko 258 miliona evra. Alternativni investicioni fondovi sa javnom ponudom, najveći deo imovine uložili su u hartije od vrednosti i kratkoročne depozite.

Energetski intenzivne industrije, transport i logistika, prehrambena proizvodnja, poljoprivreda, građevina, kao i firme koje u velikoj meri zavise od sirovina iz uvoza, trenutno su najpodložnije posledicama krize na Bliskom istoku, procenjuju predstavnici banaka u anketi mesečnika Biznis i finansije.

Ukoliko se globalne tenzije prodube i NBS zaoštri monetarnu politiku, to bi moglo povećati troškove finansiranja privrede, usporiti kreditnu aktivnost, posebno kada je reč o investicijama, dok bi tražnja za finansiranjem obrtnih sredstava ostala stabilnija, ocenjuju u domaćim bankama. Bankari negiraju kritike da povećano kreditno zaduživanje države istiskuje privredu, uz argumente da su banke visokolikvidne i zahvaljujući tome mogu bez problema da finansiraju i javni i privatni sektor.

Osiguravači takođe prognoziraju da bi rast inflacije mogao povećati prosečne štete, pa time i cene polisa, kao i da sve veći troškovi poput zarada, energije i prevoza dodatno smanjuju profitabilnost poslovanja.

Kada je reč o eventualnoj koncentraciji domaćeg tržišta osiguranja, očekivanja osiguravača su oprečna – od onih da se ništa bitnije neće promeniti u sledećih tri do pet godina, do predviđanja da će se gotovo sigurno smanjiti broj osiguravajućih društava već u narednih godinu ili dve, navodi se u ediciji Finansije Top 2025/26.