Marta Kos: „Zemlja koja isporuči više reformi, brže će napredovati ka članstvu u EU“

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos istakla je da pristupanje EU mora da ostane zasnovano na zaslugama dodajući da su Ukrajina i Moldavija do sada zajedno napredovale ali da će, kada se otvore svi pregovarački klasteri, „zemlja koja isporuči više moći da ide brže“ ka članstvu u Uniji.

Ukrajina i Moldavija juče su na međuvladinim konferencijama u Luksemburgu otvorile prvi klaster (Osnove) u pregovorima sa EU dok je Crna Gora zatvorila još dva poglavlja u pristupnim pregovorima.

U međuvremenu, kako je rekla Kos u intervjuu za briselski portal Politiko, EU razvija snažne zaštitne mere kako bi osigurala da buduće članice Unije ne mogu da nazaduju sa reformama, ili koriste pravo veta da opstruišu blok.

„Ako nova članica sledi pravila, ništa se neće desiti. Ako ih ne poštuje, uslediće snažne mere i to je sistem koji gradimo“, rekla je Kos na marginama sastanka ministara spoljnih poslova.

Prema rečima evrokomesarke, Evropska komisija već „ima neke ideje“ kako da ojača sistem, uključujući zaštitne mere i prelazne periode pre nego što se određena prava članstva priznaju u potpunosti. 

Komisija se konsultuje sa članicama koje brinu da bi buduće proširenje Unije moglo da iskomplikuje odlučivanje i omogući vladama da po ulasku u EU preokrenu reforme.

Članice EU uključujući Francusku, Nemačku i Holandiju insistiraju da svako proširenje moraju da prate garancije da će reforme trajati i da nove članice neće poremetiti ravnotežu snaga bloka.

Nemački kancelar Fridirh Merc i francuski predsednik Emanuel Makron su među onima koji podržavaju fazni pristup evrointegracijama sugerušući da se zemljama Zapadnog Balkana, poput Albanije, ponude ekonomske i političke pogodnosti pre nego što postanu punopravne članice.

„Ono što sada vidim, promene poslednjih nedelja, jeste da sve više angažovanih lidera članica iznosi ideje. Nadam se da ćemo uskoro moći da kažemo više ali… na osnovu prošlih iskustava iz nekih članica, imali smo probleme jer se pravila više nisu poštovala“, rekla je Kos za Politiko.  

Navodi se primer Mađarske koja je, za vreme vlasti bivšeg premijera Viktora Orbana, često blokirala napore da se postigne konsenzus o pitanjima poput sankcija Rusiji i koristila veto da uspori evropsku podršku Ukrajini. Budimpešti je takođe bilo zamrznuto više od deset milijardi evra iz fondova EU zbog optužbi da krši demokratske i pravosudne obaveze.

Kos je podsetila i da je prošlog meseca počela izrada sporazuma o pristupanju Crne Gore i rekla da će taj dokument pomoći da se postavi model za buduća pristupanja.

„Ono što će biti novo ovog puta, a to će biti prvi put sa ugovorom o pristupanju Crne Gore EU… biće kako da se osiguramo da zemlja jednom kada postane članica poštuje pravila posle pet, deset, 15 godina“, rekla je evrokomesarka.

Crnogorski premijer Milojko Spajić nedavno je rekao za Politiko da njegova zemlja „neće bežati od zaštitinih mehanizama ako oni doprinose očuvanju kredibiliteta procesa i poverenja među članicama“ pod uslovom da su jasni, predvidivi i da se koriste samo kada zemlja zaista prekrši svoje obaveze.