Zoran Mladenović: „12 godina, malo li je?“

Kao neko ko je sa 15 godina postao vojnik, završio srednju vojnu školu i vojnu akademiju, bio na dužnostima od komandira voda do komandanta jedinica randa puk- brigada, do sada o vojsci nisam ništa pisao, pričao ni komentarisao. Vojsku doživljavam kao svoju a sebe kao njenog. Ali sada moram da prekršim ovo pravilo a zbog izračene presude vojniku vozaču koji je upravljavući oklopnim vozilom u javnom saobraćaju usmrtio više ljudi medju kojima su bila i deca. Ovo pišem jer mnogi ne znaju, neki ne žele da znaju a neki kriju kakva je uloga vojne organizacije u ovoj tragediji. I želim da pojasnim da vojnik vozač nije jedini krivac a možda ne ni najveći. Šta su fakti o kojima niko ne govori?

1. Ovo oklopno vozilo je deo jednog odeljenja. Pitanje je gde je bila posluga-posada? Gde je bio komandir odeljenja? Ko je bio starešina vozila i da li ga je uopšte bilo? Da li je poznato i uzeto u obzir da je za pripremu vozila i vozača i tok same vožnje odgovoran taj čovek? Da vozač mora da ima završenu obuku za konkretno vozilo ali i kondocionu vožnju?  Teško u ovoj štednji i restikciji. Uostalom svedoci smo koliko su vazduhoplovi u vazduhu, to se ne može da sakrije.

2. Ako je vozilo bilo u koloni gde je bio sterešina, komandant kolone? A on je odgovoran za pripremu i realizaciju marša, kretanja. Da li je, kakvu i ko izdao zapovest za marš? Zapovest inače sadrži i brzinu kretanja, odstojanje, sastanke, signale i vezu, osmatranje, obezbedjenje, postupke u posebnim situacijama. To niko ne pominje.

3. Oklopno vozilo samostalno ili u koloni u javnom saobraćaju mora da ima pratnju vojni ili saobraćajne policije. Ako je imalo, a jeste, šta je policija radila? Da lj je kontrolisala rad i kretanje na zastanku? Zašto nisu komandiru kolone predočili unos alkohola u vozila, zašto nema reakcije istog i starešine vozila? I na kraju ako je to sve izostalo, zašto nisu prestali da prate kolonu o operativni centar izvestili o nastaloj situaciji?

3. Koja je kontrola bila od strane više komande? Čemu služe operativni organi i saobraćajci? Da li je marš planiran u vreme niskog ili visokog intenziteta saobraćaja? I na kraju, zadatak nije završen kad “Šef” ode, već kad se sve vrsti na mesto, pobuni, očisti, prebroji i zaključa, a ljudi stignu kući. To je jedino ispravno razmišljanje dobrog komandanta! Zašto nije tako, zašto su generali i komandanti podlegli zahtevima i pravilima neukih ministara i postali samo deo propagandne mašinerije?

Pitanja je mnogo. Odgovora nema, ali  sve bi ovo trebalo da se uzme u obzir jer ima tu još odgovornih. Da li je to moguće bez Vojnog suda i tužilaštva, ne znam. Ali izgleda da ne.

Vojska u poslednjih 10 godina uglavnom izvršava redovne zadatke: čisti i kosi krug, pere prozore i kako tako obezbedjuje objekte. Naravno aktivno promoviše paradni korak, brzu tenkovsku vožnju i dogovorena gadjanja. Obuka je proterana iz kasarni a subordinacija, hijerarhija i odgovornost više ne postoje. Planiranje je po potrebi i za potrebe političara. Ministri se menjaju kao i Vlada. Više ih niko ne pamti. Znamo samo da nikakve veze sa vojskom nemaju niti o vojsci šta znaju. Neki kao nesposobni nisu ni služili vojsku. Doduše to je bilo u vreme borbenih dejstava na Kosovu i Metohiji pa je valjalo biti po strani i na sigurnom.

Generali, oficiri, od Načelnika GŠ, preko komandanata operativnih i taktočkih sastava morali bi da podnesu sankcije, makar moralne.

Ovako od nekog novog pada helikoptera, gušenja vojnika, prevrtanja “tunguske”, nesreće u TRZ i vojnoj fabrici ili ovakve nesreće običan vojnik i komandir moraju da se zaštite kako znaju i umeju, jer sistem ne funkcioniše! Da sistem funkcioniše, da se pravila poštuju, da svi rade po pravilima a ne zahtevima, ovakvih tragedija nebo bilo. Ovako smo postali društvo tragedija u svakom segmentu života.

Zato mislim da je ovih  12 godina mnogo ali da je osudjenih malo. Ovako, svi ovi pomenuti ostaju da pišu izveštaje i referate kako borbena gotovost “stremi” ka oceni odličan, i mole se Bogu “ samo da sutra svane a ja i dalje budem u ovoj fotelji”!

                               pukovnik u penziji 

                               Zoran Mladenović