Tokom ovog leta, tačnije 9. jula, 22. jula i 5. avgusta, dani neće trajati standardnih 86.400 sekundi. Naime, Zemlja će izvesno – i zasad neobjašnjivo – ubrzati svoju rotaciju, skraćujući trajanje dana ne za uobičajenih 1,3, već za čak 1,5 milisekundi.
Milisekunda, ili hiljaditi deo sekunde, naravno nije mnogo – treptaj traje oko 100 milisekundi. Ali, pošto atomski satovi tako precizno prate brzinu rotacije Zemlje da jednom u godinu i po dana, Međunarodna služba za rotaciju Zemlje i referentne sisteme mora da doda prestupnu sekundu godini kako bi objasnila svako povećanje brzine planete, svaka milisekunda se računa.
Šta stoji iza iznenadnog ubrzanja i kakav bi efekat to moglo imati?
Najkraći dan u istoriji
Širom sveta postoji 450 atomskih časovnika u funkciji, koji prate vreme sa tačnošću koja im omogućava da dobiju ili gube samo oko jednu sekundu svakih 100 miliona godina. Ovi satovi postoje ne samo zbog urednog vođenja vremenskog knjigovodstva. Sve, od meteoroloških satelita do GPS satelita, telekomunikacija, nuklearnih raketa i drugog ratnog oružja, oslanja se na precizno merenje vremena da bi pravilno funkcionisalo. Dakle, kada i astronomi i operateri časovnika primete da atomski otkucaji ne odgovaraju rotaciji Zemlje, ljudi to primećuju.
Najkraći dan zabeležen otkako su atomski satovi počeli da rade pedesetih godina dogodio se prošle godine, 5. jula, prema Datumu i vremenu, kada je Zemlja skratila vreme rotacije za 1,66 milisekundi.
Tri godine ranije, 30. juna 2022. godine, stvari su se kretale sličnom brzinom, kada je dan došao za 1,59 milisekundi pre 24-časovnog intervala. Ali sa tri kratka dana koja su astronomi i posmatrači satova predvideli za narednih nekoliko nedelja, ovo leto je još čudnije.
Šta čini da se Zemlja brže okreće
Postoji niz razloga zašto Zemlja možda menja svoju brzinu na ovaj način. Ali još nije jasno koje je objašnjenje odgovorno ovog puta.
Najverovatniji uzrok je položaj Meseca. Udaljenost do Meseca je stvar koja se stalno menja, jer Mesec prati eliptičnu orbitu oko Zemlje.
U najbližoj tački – ili perigeju – Mesec je udaljen samo 360.493 kilometra. Na svojoj najdaljoj tački – ili apogeju – taj jaz se širi na 405.999 kilometara. Tokom tri brza dana ovog leta, Mesec će biti na ili blizu apogeja – što je zagonetka, jer je lunarna gravitacija takva da Zemlja teži da uspori, a ne da ubrza, kada je Mesec dalje.
Mesečeva orbita nije samo eliptična, već i kriva, pod uglom od 18° do 28° u odnosu na Zemljin ekvator. Što je taj ugao oštriji, Zemlja se brže okreće, pri čemu lunarna gravitacija u ovom slučaju ubrzava stvari, suprotstavljajući se efektu kočenja koji obično primenjuje lunarni apogej. Tokom tri dana o kojima je reč ovog leta, Mesec će biti blizu svog vrhunca od 28°.
Naučnici još traže odgovor
Milisekunda, ili hiljaditi deo sekunde, naravno nije mnogo – treptaj traje oko 100 milisekundi. Ali, pošto atomski satovi tako precizno prate brzinu rotacije Zemlje da jednom u godinu i po dana, Međunarodna služba za rotaciju Zemlje i referentne sisteme mora da doda prestupnu sekundu godini kako bi objasnila svako povećanje brzine planete, svaka milisekunda se računa.
Tri godine ranije, 30. juna 2022. godine, stvari su se kretale sličnom brzinom, kada je dan došao za 1,59 milisekundi pre 24-časovnog intervala. Ali sa tri kratka dana koja su astronomi i posmatrači satova predvideli za narednih nekoliko nedelja, ovo leto je još čudnije.
Šta čini da se Zemlja brže okreće
Postoji niz razloga zašto Zemlja možda menja svoju brzinu na ovaj način. Ali još nije jasno koje je objašnjenje odgovorno ovog puta.
Najverovatniji uzrok je položaj Meseca. Udaljenost do Meseca je stvar koja se stalno menja, jer Mesec prati eliptičnu orbitu oko Zemlje.
U najbližoj tački – ili perigeju – Mesec je udaljen samo 360.493 kilometra. Na svojoj najdaljoj tački – ili apogeju – taj jaz se širi na 405.999 kilometara. Tokom tri brza dana ovog leta, Mesec će biti na ili blizu apogeja – što je zagonetka, jer je lunarna gravitacija takva da Zemlja teži da uspori, a ne da ubrza, kada je Mesec dalje.
Mesečeva orbita nije samo eliptična, već i kriva, pod uglom od 18° do 28° u odnosu na Zemljin ekvator. Što je taj ugao oštriji, Zemlja se brže okreće, pri čemu lunarna gravitacija u ovom slučaju ubrzava stvari, suprotstavljajući se efektu kočenja koji obično primenjuje lunarni apogej. Tokom tri dana o kojima je reč ovog leta, Mesec će biti blizu svog vrhunca od 28°.
Mesec nije jedina stvar koja može skratiti zemaljske dane. Zemljotresi takođe mogu, preraspodeljujući podzemnu masu i uzrokujući da planeta ubrza ili uspori na isti način na koji umetnički klizač može promeniti brzinu svog okretanja kada spusti ili ispruži ruke.
Godine 2005, zemljotres u Indoneziji pomerio je Zemljinu polarnu masu za oko 2,5 centimetara prema istoku, smanjujući dužinu dana za 2,68 mikrosekundi – ili milioniti deo sekunde. Međutim, u skorije vreme nije došlo do značajnog zemljotresa, što isključuje potrese kao uzrok trenutnog ubrzanja.
Da li klimatske promene utiču na rotaciju Zemlje
Klimatske promene – ponovo i naizgled uvek – takođe mogu igrati ulogu. Prošle godine, dve studije koje je finansirala NASA otkrile su da je od 2000. godine topljenje glečera dovelo do pomeranja ose planete – ili centralne tačke njene rotacije – za oko devet metara, menjajući brzinu rotacije.
Kvaka je u tome što u ovom slučaju promena uzrokuje usporavanje, a ne ubrzavanje planete – za oko 1,33 milisekunde po veku. Ako se zagrevanje nastavi sadašnjim tempom, predviđa se da će se dužina naših dana povećati za 2,62 milisekunde do kraja veka.
Drugi faktori, uključujući porast nivoa okeana i zagrevanje – a samim tim i oticanje – atmosfere, takođe mogu napraviti razliku, blago povećavajući obim planete. Čak i prolećno cvetanje drveća može igrati ulogu. „Tokom severnog leta, drveće dobija lišće“, navodi geofizičar Ričard Holm sa Univerziteta u Liverpulu za Live Science, prenosi Tajm. „To znači da se masa pomera sa tla iznad tla – dalje od Zemljine ose rotacije.“ Međutim, i u svim ovim slučajevima, efekat je usporavanje Zemlje, a ne njeno ubrzavanje.
To naučnike vraća na lunarnu gravitaciju kao uzrok trenutnog ubrzanja – i to je razlog da se ne brinemo zbog nešto kraćih dana. Zemlja i Mesec plešu svoj ples veći deo 4,5 milijardi godina, i taj period je uvek bio stabilan. Nadamo se da imaju još nekoliko milijardi godina pred sobom.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.