Nedavni slučaj napada zebre u Beo zoo vrtu u kom su povređene tri osobe, među kojima i dvogodišnje dete, prvi je te vrste u ovom parku, ali naizgled miroljubiva vrsta iz afričkih savana ima „debeo dosije“ u svetu, barem kada je reč o uslovima zatočeništva.
Zebre, koje u prirodi imaju brojne neprijatelje, a najčešće lavove, leoparde i hijene, oprezne su i nepoverljive, a mogu postati i agresivne, ukoliko se osete ugroženo ili provocirano, naročito ako su u zatočeništvu.
Okidač može biti pokušaj ljudi da ih pomaze ili im na drugi način privuku pažnju, a nekada mogu da napadnu i bez ikakvog očiglednog povoda.
Jedan od primera je slučaj iz Ohaja, gde je 2023. godine jedna zebra na privatnoj farmi svom vlasniku gotovo odgrizla ruku.
Nije se smirila ni kada su po njega došle hitna pomoć i policija, a pošto se agresivno ponašala prema službenicima, policajci su je na kraju odstrelili, pisao je tada CNN.
Takođe na privatnoj farmi, ali u Tenesiju, jedna naročito agresivna zebra bila je „serijski prestupnik“ i za kratko vreme ujela četvoro ljudi, koji su zbog stepena povreda morali da budu hospitalizovani.
Poznat je i slučaj iz 2017, kada je besna zebra uhvatila za ruku čuvara jednog zoo vrta u Kini i vukla ga po tlu.
Kako se zebre brane i napadaju
Kako je u jednoj od objava na društvenim mrežama naveo Beo zoo vrt, uprkos njihovoj sličnosti sa konjima, „zebre do sada niko nije uspeo potpuno da pripitomi i dresira“.
U divljini su izuzetno društvene i unutar krda imaju naglašenu hijerarhijsku strukturu. Oslanjaju se jedna na drugu radi zaštite, koristeći svoja izoštrena čula vida, mirisa i sluha kako bi otkrile opasnost.
Među sobom komuniciraju različitim glasovima, izrazima lica i govorom tela. Na primer, kada zebra oseti opasnost, oglašava rzanjem kako bi upozorila ostatak krda.
U tom trenutku krdo brzo formira zaštitni krug oko najranjivijih članova, poput ždrebadi, okrenuto ka spolja kako bi se odbranilo od moguće pretnje.
Takođe poseduju snažne mehanizme odbrane, a najpoznatiji je udarac kopitom, koji je dovoljno jak da izazove ozbiljne povrede, pa čak i prelome kostiju.
Zanimljivo je da zebre mogu da udaraju ne samo unazad, već i bočno, što predatorima – ali i ljudima, otežava izbegavanje njihovih snažnih zadnjih nogu.
Pored toga, zebre imaju snažan ugriz kojim mogu probiti kožu, a kada se osećaju ugroženo ili opkoljeno, mogu se zaleteti ka izvoru pretnje kako bi ga zastrašile i naterale na povlačenje.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.