Zastoj Srbije u pristupanju EU može da iskomplikuje pristupanje Ukrajine

Zastoj Srbije u pristupanju EU mogao bi da iskomplikuje kandidaturu Ukrajine za članstvo jer države prijateljske prema Zapadnom Balkanu nastoje da održe geografsku ravnotežu i isti tretman kod proširenja.

Ukrajina je prethodnih nedelja napredovala na putu ka prijemu u članstvo otvorivši dva od šest pregovaračkih klastera, ali se i dalje suočava sa otporom nekih u EU ubrzavanju procesa. Sada se ta zemlja sreće sa još jednom komplikacijom – Srbijom, piše danas briselski Juronjuz.

Napredak Ukrajine u otvaranju većeg broja klastera postao je moguć posle poraza Viktora Orbana na izborima u aprilu i novi mađarski premijer Peter Mađar složio se sa otvaranjem klastera o vladavini prava i spoljnoj politici.

Ali, Budimpešta se istovremeno oduprla pritisku da se odjednom otvori svih šest klastera, preferirajući postepenost da bi stvar lakše prošla u javnosti posle godina antiukrajinske propagande za vreme Orbana.

Međutim, napredovanje Kijeva u procesu pristupanja pod rastućim je pritiskom članica EU koje se zalažu za napredak u proširenju na Zapadnom Balkanu, a posebno za prijem Srbije.

„Tanka je linija između tvrdnje da sve zemlje kandidate treba tretirati isto, i početka povezivanja napretka jednog geografskog područja s drugim“, rekao je za Juronjuz jedan diplomata EU uz uslov anonimnosti.

Ranije ovog meseca Evropska komisija ponovo se izjasnila za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) u pregovorima sa Srbijom, koja od decembra 2021. ne napreduje u procesu pristupanja i ponovo se osam članica tome usprotivilo.

Po onima koji se protive, rezultati Srbije u vladavini prava nisu ispunili stnadarde EU i ona je nedovoljno prihvatila sankcije EU protiv Rusije što održava njen dvosmislen odnos s Moskvom.

S druge strane, Evropska komisija pod pritiskom Francuske, Španije i grupe država „Prijatelji Zapadnog Balakana“ tvrdi da je Srbija već ostvarila značajan napredak u nizu reformi koji opravdava odobravanje njenog napredovanja u procesu pristupanja.

„Prijatelji Zapadnog Balkana“ su Italija, Grčka, Slovačka, Austrija, Češka, Hrvatska i Slovenija.

Napredak prema članstvu u EU drugih sa Zapadnog Balkana, gde se Crna Gora i Albanija smatraju sledećim za priključenje bloku, stvara pritisak na Vladu Srbije da objasni svojim građanima zašto njihova zemlja stoji na putu ka EU.

Srbija se smatra najuticajnijom zemljom u regionu, sa najviše stanovnika i najvećom ekonomijom.

Većina iz grupe „Prijatelji Zapadnog Balkana“, osim Hrvatske, tvrdi da geopolitička razmatranja stvaraju dvostruke standarde – za Srbiju s jedne strane i Ukrajinu s druge.

„Postoji bojazan da bi Prijatelji Zapadnog Balkana mogli da povežu proces pristupanja Ukrajine i Moldavije sa otvaranjem Klastera 3 Srbiji“, rekao je drugi diplomata EU za Juronjuz jer . „pomak na jednom frontu stvara pritisak da se kreće i na drugom“.

Članice EU se uglavnom slažu o tome da proširenje najbolje funkcioniše kada se politika skloni s puta i dozvoli da se nastavi tehnički deo.

I kao što je ranije izgledalo da Orbanova vlada povezuje Srbiju i Ukrajinu, sada se čini da bi to povezivanje moglo da se ponovo pojavi.

„Komisija kaže da treba poštovati geopolitičku ravnotežu, ali nam Srbija ne pomaže (reformama)“, rekao je treći diplomata EU za Juronjuz dodavši da još postoji nada da će Klaster 3 biti otvoren najesen.

Za sada nema „spajanja“ pristupanja Srbije i Ukrajine ali, kako raste pritisak da se do kraja godine Ukrajini i Moldaviji otvore svi klasteri, oni koji pozivaju na jednak tretman i geografski balans u proširenju EU samo će biti glasniji.