Zašto letnje vrućine povećavaju rizik od srčanog udara

Tokom perioda ekstremnih letnjih vrućina, rizik od smrtonosnog srčanog udara znatno raste. Najugroženiji su starije osobe, ljudi sa hroničnim srčanim i krvnim oboljenjima, ali i osobe koje su već imale infarkt. Međutim, toplotni talasi mogu negativno uticati i na potpuno zdrave ljude.

Zašto je rizik od srčanog udara veći leti

Pored same temperature, na povećanje rizika utiče i zagađenje vazduha koje je često prisutno tokom leta. Uzrok tome mogu biti požari, pojačan saobraćaj, industrijske emisije i čestice prašine. Kombinacija vrućine i zagađenja stvara dodatni pritisak na srce i krvne sudove, piše Miss7.

Šta kažu istraživanja

Studija sprovedena u kineskoj provinciji Jiangsu, koja je obuhvatila više od 202.000 smrti od srčanog udara u periodu od 2015. do 2020. godine, pokazala je jasnu povezanost između rizika od smrti od srčanog udara ako su temperature bile izuzetno visoke ili niske ili ako su bili prisutni visoki nivoi zagađenja česticama (PM). Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), PM se odnosi na čestice čvrstih materija ili tečnosti u vazduhu kao što su dim, prašina ili prljavština.

Kako vrućina opterećuje srce

Kada temperature naglo porastu:

• Šire se krvni sudovi kako bi se telo rashladilo.
• Povećava se znojenje, što dovodi do gubitka tečnosti i elektrolita.
• Srce mora brže i jače da pumpa da bi održalo cirkulaciju i rashladilo organizam.

Kod osoba sa već oslabljenim srcem, ovo dodatno opterećenje može dovesti do aritmija, kolapsa ili infarkta miokarda. Čak i kod zdravih ljudi, mogu se javiti otežano disanje, malaksalost i vrtoglavica.

Ko je u najvećem riziku

• Stariji od 65 godina
• Osobe sa visokim krvnim pritiskom
• Ljudi sa istorijom srčanih bolesti ili moždanog udara
• Dijabetičari
• Osobe koje rade fizički težak posao na otvorenom

Prevencija i zaštita

Lekari preporučuju sledeće:

• Piti dovoljno vode i izbegavati alkohol i gazirane zaslađene napitke.
• Ograničiti boravak na suncu između 10 i 17 časova.
• Nositi laganu, svetlu odeću i kačket  ili šešir na glavi.
• Pratiti lokalna upozorenja o toplotnim talasima i kvalitetu vazduha.
• Posebno paziti na starije članove porodice i one sa hroničnim bolestima.

Dakle, visoke letnje temperature same po sebi predstavljaju izazov za srce, ali u kombinaciji sa zagađenjem vazduha postaju ozbiljna pretnja. Redovno hidriranje, izbegavanje fizičkog napora po vrućini i praćenje zdravstvenih preporuka ključni su koraci u zaštiti.