Zašto je bol u viličnom zglobu češći kod žena?

Vilični zglob je najčešće korišćen zglob u ljudskom telu tokom života. On ima ulogu prilikom žvakanja, govora, smejanja kao i zevanja.

Tegobe u ovom zglobu znaju biti vrlo neprijatne (pored čestog bola pacijenti se žale i na „pucketanje” koje nekada može biti tako jako da čak i okolina primećuje).

Simptomi bola u viličnom zglobu

Prosečno 20 do 30 odsto ljudi iskusi su neprijatne simptome i probleme sa viličnim zglobom u toku života. Interesantno je da se kod žena ove tegobe javljaju višetruko češće nego kod muškaraca.

Pacijenti koji tokom sna „škrguću” zubima imaju još izraženije tegobe nego inače, s obzirom da se zglobovi ni tokom noći ne uspevaju da se rasterete.

Simptomatologija vezana za obolenje viličnog zgloba je vrlo raznolika i ide od:

• blage nelagodnosti ili zujanja u predelu uha,

• zatim „škljocanja” pa do jakih bolova čak i pri minimalnom pokretu donje vilice,

• krivljenje vilice u jednu ili drugu stranu pri maksimalnom otvaranju usta,

• ograničeno otvaranje usta.

Pacijenti se žale takođe na:

• nejasne bolove u predelu slepoočnice, poglavine,

• dalje na bol koji ide ka licu ili prema oku,

• bol koji ide prema prema grlu i vratu i tako dalje.

Obzirom na raznoliku manifestaciju istog problema pacijenti često lutaju od lekara do lekara raznih specijalnosti (neurolog, otorinolaringolog, fizijatar…) koji opet, u skladu sa svojom oblasti koju leče, pokušavaju da pomognu pacijentu.

Nažalost, nedovoljno znanje i ne obraćanje pažnje na obolenje viličnog zgloba vrlo često dovode do toga da pacijenti beznadežno pokušavaju da se reše bolnih tegoba pri čemu ih često ubeđuju da rešenja nema, da je u pitanju urođena „slabost” zgloba i da moraju da trpe bolove do kraja života.

Uzroci bola u viličnom zglobu

Ono sto je zajednička karakteristika za 95 odsto pacijenata jeste neadekvatan zagrižaj:

• nedostajući zubi,

• nepravilan međusobni odnos gornjih i donjih zuba,

• skeletni deformiteti vilica.

Takođe, čest je slučaj da pacijenti iako i imaju zubne proteze, ne nose ih, je im nisu udobne, smetaju im jer menjaju ukus hrane, postoji i problem sa donjom zubnom protezom koja nije stabilna u ustima kao gornja.

Kod pacijenata kod kojih je prepoznat problem sa viličnim zglobom dešava se da protetski rad nije korektno urađen, a on i dalje ima iste tegobe sa novom zubnom protezom ili mostom.

Svi nabrojani uzroci dovode do toga da pacijenti imaju dugotrajne tegobe koji im utiču na kvalitet života, a postaje jasno da je problem obolenja viličnog zgloba očigledno vrlo komplikovan i zahteva studiozan pristup kao i stručnost (poznavanje stomatologije, ortopedije vilica, hirurgije…) kako bi se pomoglo pacijentu.

Lečenje bola viličnog zgloba

Istina vezana za lečenje viličnog zgloba je sasvim drugačija od onoga sto se najčešće predstavlja pacijentima, pogotovo od onoga sto prezentuju lekari koji nemaju znanje iz stomatologije.

Kako za Stetoskop navodi dr Bojan Pejaković, maksilofacijalni hirurg, kao što se leče drugi zglobovi (koleno, kuk…) tako se leči i vilični zglob. Nažalost, mali broj ljudi bude upućen specijalisti maksilofacijalne hirurgije koji će proceniti koja terapija je adekvatna te na taj način trajno zbrinuti pacijenta.

Dijapazon terapije je širok i zavisi od toga koliko je zglob oštećen kao i šta je uzrok obolenju.

Ona podrazumeva sanaciju bezubosti (implantima, zubnim mostovima ili protezama), izradu takozvanih splintova (štitnika za zube) koji sprečavaju noćno škripanje zubima, aplikaciju lekova direktno u zglob, a na kraju i primenu hirurgije.