Politički cilj Vašingtona u ratu s Iranom je „u magli“, ali islamski režim u Teheranu je rešen da izdrži i da, po cenu teških žrtava u sukobu iscrpljivanja, izazove svetski ekonomski potres i destabilizaciju regiona.
To smatraju zapadni analitičari koji ne vide kako bi taj rat mogao brzo da se završi, iako je to u jedan mah nagovestio američki predsednik Donald Tramp, s obrazloženjem da su potpuno uništene mnoge iranske bezbednosne strukture.
Za razliku od Izraela, Tramp prvenstveno govori o promeni režima u Teheranu i nikako ne želi da rat izazove trajnije poremećaje u privredi sveta zbog skoka cena nafte i gasa, objašnjava Inistitut za nacionalne studije bezbednosti (INSS) u Tel Avivu.
Izrael je, piše INSS, i dalje za još žešće udare na iranska vojno-bezbednosna postrojenja i posebno podzemne centre za obogaćivanje uranijuma sumnjajući da je Teheranu namera proizvodnja nuklearnog oružja.
Cilj je i izazivanje pobune Kurda i drugih nacionalnih manjina, uz teritorijalno rastakanje Irana, poput ishoda ratova u Siriji, Libiji, Iraku 2003. godine.
Stručnjaci za geopolitiku i Bliski istok su u analizi u francuskom listu „Mond“ ocenili da ključno moćno oružano krilo teokratije u Teheranu kreće u rat odmazde i posebno udara na američke baze u susednim arapskim državama izvoznicama nafte ne bi li one uticale na Trampa da okonča rat.
Ipak, američki udar na glavnu iransku luku za izvoz nafte na ostrvu Harg, otvorio je nova pitanja šta smera Vašington i da li je zamislivo da Amerikanci krenu i u kopnenu specijalnu operaciju uništenja glavnog skladišta iranskog obogaćenog uranijuma u Isfahanu.
Dosad se smatralo da je isključena bilo kakva kopnena vojna intervencija SAD i Izraela u ratu u Iranu.
To i dalje misle stručnaci američkog centra „Džeopolitikal fjučers“ (Geopolitical Futures), uz napomenu da je sad jasno da „američko-izraelska koalicija nije u stanju da postigne brzo okončanje ili presudni rasplet u sukobu“.
Vazduhoplovna, pomorska, raketna, obaveštajno-satelitska nadmoć Amerikanaca i Izraelaca je ogromna, ali je Teheran već ranije smislio taktiku da rat pretvori u sukob dugog iscrpljivanja, sučeljavanja s nekom kopnenom invazijom, kao i taktiku destabilizacije regiona, uz veliku decentralizaciju snaga i komandnih centara širom Irana.
Analitičari „Džeopolitikal fjučerza“ objašnjavaju da su iranske snage bezbednosti izgradile i veliku mrežu podzemnih tunela i skladišta za komandne centre, rakete, dronove i drugo naoružanje.
Za svetski izvoz nafte u važan Persijski zaliv i posebno kroz moreuz Hormuz izmedju Irana i Omana, opasne su morske mine i vojna uporišta na iranskim obalama gerilskog tipa s dronovima.
Vašingtonu je najvažnije da spreči Teheran koji decenijama preti da će uništiti Izrael i koji ugrožava američke interese, da proizvede atomsku bombu, ali to kontroliše „država u državi“ – islamska Iranska revolucionarna garda koja ima ekonomsku, političku i vojnu snagu.
Direktor GPF Džordž Fridman ocenjuje da će SAD i Izrael jako teško, a možda uopšte neće uspeti da „obogalje“ Iransku revolucionarnu gardu, a time i da spreče nastojanja da se Teheran domogne nuklearne bombe.
Stručnjak na Univerzitetu Harva rd, bivši pomoćnik ministra odbrane SAD Kolin Kal (Colin Kahl) ocenjuje da je zasad „u gustoj magli“ politički cilj Trampovog rata u Iranu.
Američki predsednik, navodi Kal u časopisu „Forin polisi“ (Foreign Policy), ušao je u rat bez medjunarodne koalicije, bez saglasnosti UN i Kongresa SAD u Vašingtonu, uz neminovne posledice po svetski pravni poredak.
„Rat bez jasnog političkog cilja postaje cilj sam sebi“, zaključuje on, reinterpretirajući klasika vojne teorije, pruskog generala Karla fon Klauzevica (1780–1831) koji je tvrdio da vojna akcija nikada nije sama sebi cilj, već mora služiti jasnoj političkoj svrsi. Najpoznatija izreka Fon Klauzevica je da je „rat nastavak politike drugim sredstvima“.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.