Na dalekom jugu Velikog ostrva Havaja, skrivena iza strmih litica i vetrovitih obala, nalazi se jedna od samo četiri zelene plaže na svetu – Papakōlea.
Plaža, do koje većina nas nikada neće stići, je zelena. Ali nema trave. Zelen je pesak. Papakōlea je sasvim stvarna plaža – i njena boja ima vrlo naučno objašnjenje.
Zeleni pesak potiče od minerala olivina, koji se izdvaja iz stena tokom vulkanskih erupcija.
Papakōlea se zapravo nalazi unutar drevnog vulkanskog kratera zvanog Puʻu Mahana, koji je poslednji put eruptirao pre oko 50.000 godina. Tokom erupcije, lava bogata olivinom bila je izložena vodi i vetru, a kako su se ostali, mekši delovi stena vremenom raspadali, ostajao je težak, otporan olivin, taložeći se na obali.
Olivin, poznat i kao havajski dijamant, inače je zelenkastog sjaja i koristi se i u izradi nakita. Ali samo na mestima poput Papakōlee ima ga toliko da bukvalno boji celu plažu.
S obzirom na retkost ove pojave, Papakōlea je geološka i prirodna atrakcija.
Do same plaže vodi prilično izazovan put – oko pet kilometara hoda kroz suv, vetrovit pejzaž, bez hlada i gotovo bez drugih ljudi. Zbog osetljive prirode plaže i njene erozije, pristup je ograničen, a odnošenje peska strogo zabranjeno.
Iako nije destinacija za leškarenje sa koktelom u ruci, Papakōlea nudi nešto drugo – priču.
Priču o tome kako priroda, tokom hiljada godina, može stvoriti gotovo nadrealne pejzaže. Naredni put kada budete želeli da zablistate na kvizu znanja, setite se: zelene plaže postoje, a najpoznatija se zove Papakōlea. I ne, nije od algi, već od davno ugašenog vulkana koji je odlučio da ostavi svoj mineralni trag.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.