Vukadinović: Pad vlasti je veći u procentima nego u apsolutnim brojkama

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović izjavio je da su izbori u deset opština i gradova pokazali da je podrška vlasti u padu, ali da je taj pad zbog povećane izlaznosti mnogo veći u procentima nego u apsolutnim brojkama, što ukazuje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo da donekle stabilizuje svoje biračko telo. 

„Povećana izlaznost je rezultirala da jednak broj glasova koji je režim osvojio, ili približno jednak, zapravo rezultira realnim padom… Taj pad, kada pogledaš broj glasova, nije tako dramatičan nego je porasla izlaznost. On se nije konsolidovao u smislu društva, nije konsolidovao državu i ja mislim da i ne može da ih konsoliduje, ali može da konsoliduje svoje pristalice“, rekao je Vukadinović u podkastu „U centar“, koji vodi poslanik stranke Srbija centar Stefan Janjić.

Vukadinović je rekao da su u poslednjih godinu dana sva obraćanja Vučića usmerena ka svojim pristalicama i da su rezultati izbora indirektna potvrda da je uspeo da se donekle konsoliduje u svom biračkom telu.

„On je sprečio raspad stranke, on je sprečio osipanje svog biračkog tela“, rekao je on.

Vukadinović je rekao da je vlast, po načinu kako je vodila kampanju, pokazala da su za nju ti izbori pitanje života i smrti i da se trudila da glasanje bude pokazna vežba njihove moći na kojoj će da demonstriraju snagu. 

„Ima ta priča da Vučić hoće sve da kontroliše, od mesne zajednice do države. To je tačno. Od republike preko Beograda, pokrajine, mesne zajednice. Jer ako bi nešto izgubio, urušiće se ceo sistem kao slagalica… Međutim, ovoga puta je tu bilo mnogo više od te njegove vlastodržačke pohlepe, odnosno želje da svuda vlada. I onda su oni stvarno došli u situaciju da moraju da pobede u svih deset opština, inače će biti poraženi. Što je naravno ludo i još jedan pokazatelj nenormalnosti“, rekao je on. 

Govoreći o modalitetu nastupa opozicionih i studentskih snaga na izborima, Vukadinović je rekao da nema dileme da je na lokalnom nivou bolja jedna lista i referendumska atmosfera protiv vlasti, dok je na nacionalnom nivou „stvar malo drugačija“ zbog brojnih trvenja i ograđivanja unutar antirežimske grupacije stranaka i studenata. 

„To stvara lošu klimu i to je doprinelo da priča o zajedničkoj listi na republičkim izborima deluje kao naučna fantastika, čak možda već ne ni poželjna. Ja sam mislio da je poželjna, ali posle toliko tih loših poruka, loše atmosfere, reči ili izjava čak nisam siguran da bi bilo neke sinergije. Onda sam skloniji teoriji da bude više lista. Ali nam i dalje treba referendumska atmosfera“, rekao je on i podsetio na primer Crne Gore gde je na izborima na kojima je srušen Milo Đukanović i pored tri liste stvorena referendumska atmosfera.

On je dodao da je, idealno gledano, činjenica da opozicioni glasači više vole jedinstvo i slogu, ali da bi crnogorski scenario sada bio bolji za uslove koji postoje na srpskoj političkoj sceni.

„Mislim da je bolje dve-tri kolone, čak tri realno. Neka bude jedna ta studentska, samo neka ne budu dve studentske ili tri studentske. I neka budu dve ove opozicione – ova proevropska i jedna desna nacionalna… Ali ne tri kolone koje vode međusobnu polemiku kao što je bivalo ovih prethodnih meseci i što je proizvelo tu količinu zle krvi“, rekao je on.

Vukadinović je dodao da nije bitno da li će te tri liste potpisivati neki dogovor, već da je važno da ne vode rat jedni protiv drugih i da budu jasno distancirani od vlasti.