Vučić: Studije ekonomske opravdanosti nisu neophodne – šta to znači za državne projekte?

Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića „da u Srbiji nikada ništa ne bi bilo izgrađeno da smo za svaki projekat radili studiju ekonomske opravdanosti“, izazvala je čuđenje, ali i zabrinutost u delu stručne javnosti, prenosi N1.

Kako piše Danas, ovo je bio odgovor predsednika prilikom nedavnog gostovanja na Radio-televiziji Srbije na pitanje novinarke zašto za stadion „Kraljevica“ u Zaječaru, koji je koštao oko 30 miliona evra, nije urađena studija ekonomske opravdanosti.

„Ne postoji studija ekonomske opravdanosti (za taj stadion), jer da postoji studija ekonomske opravdanosti, ne bismo nikad ništa izgradili. Ne bismo izgradili puteve u pola mesta u Srbiji, pola auto-puteva i recimo nikada ne bismo ni Moravski koridor izgradili“, glasio je odgovor predsednika.

Sagovornici Danasa ističu da studija ekonomske opravdanosti nije birokratski hir.

Naglašavaju da je ona temelj odgovorne javne potrošnje, štit koji bi trebalo da osigura da investicije imaju smisla, a da novac poreskih obveznika ne ode u projekte koji neće doneti korist, već dug.

Zakonom o prostornom planu i izgradnji predviđeno je da su ne samo ekonomska, već i prostorna, ekološka, društvena, tržišna i finansijska opravdanost neizostavni elementi gotovog svakog javnog projekta u zemlji.

U ovom zakonu navedeno je više od 20 vrsta projekata koji podležu studiji opravdanosti među kojima su nuklearni objekti, objekti za preradu nafte i gasa, državni putevi prvog i drugog reda, putni objekati i saobraćajni priključci na ove puteve, granični prelazi, stadioni i objekati za sportske i druge manifestacije…

Sve su to, kako naši sagovornici ističu, ne samo zakonske obaveze, već i vrednosti koje bi trebalo da budu stubovi puta Srbije ka Evropskoj uniji.

Umesto toga, dodaju, svedočimo praksi gde ono što je jasno propisano – ne mora da važi.

Gradimo stadione bez jasne računice, ulažemo milione bez dokaza o povratu, a sve to uz retoriku o evrointegracijama i demokratiji, koje ostaju samo lepe reči bez pokrića na terenu, ukazuju sagovornici Danasa.

„Predsednik pokazao da je on zakon“

Arhitekta Mahmud Bušatlija objašnjava za Danas da je upravo studija opravdanosti osnovni alat demokratskog upravljanja i racionalne javne potrošnje.

„Studija ekonomske opravdanosti radi se baš zato da se ne bismo razbacivali parama“, kaže Bušatlija.

Dodaje da se na taj način štite interesi građana, jer pokazuje da li će se uloženi novac vratiti kroz upotrebu projekta ili će na kraju prerasti u javni dug.

„Ako novac ne može da se povrati, onda to postaje javni dug. A kad postane javni dug, onda to država prebaci na svoje građane“, kaže on.

Bušatlija upozorava da bez ovakvih analiza, koje su zakonska obaveza, država zapravo deluje netransparentno i protivno principima na koje se formalno poziva.

„Ukoliko hoćete da imamo demokratsku zemlju koja počiva na evropskim vrednostima, kako se naši zvaničnici hvale da jeste Srbija, onda je studija ekonomske opravdanosti deo toga. Mi moramo da prihvatimo principe koji idu uz demokratiju. A to je sledeće: ne može država da troši novac, a da ne objasni svojim građanima zašto taj novac troši i na koji način“, navodi on.

Bušatlija smatra da to što je izjavio predsednik pokazuje da on nije „nenadležna institucija“, jer, kako je dodao, ako on kao predsednik vrši poslove vlade, sudova, i svih drugih institucija – onda mi (građani) nismo država, nego on.

Zakonska obaveza, kako kaže, očigledno „nije obaveza kod predsednika države“, jer on sebi može da dozvoli da je ignoriše, ali posledice takvog pristupa plaćaju građani.

Slučaj tri stadiona – Zaječar, Leskovac, Loznica

Slučaj izgradnje tri stadiona bez studije opravdanosti bio je prošle godine predmet istraživanja Saveta za borbu protiv korupcije.

Podsetimo, Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije ukazao je u novembru prošle godine, u izveštaju o finansiranju sporta i sportske infrastrukture, da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova i tužilaštvo trebalo da ispitaju okolnosti pod kojima je procenjena vrednost za izgradnju stadiona u Zaječaru, Leskovcu i Loznici uvećana za oko 20 miliona evra po završetku izgradnje.

„Imajući u vidu da za tri stadiona nije rađena studija opravdanosti i izvodljivosti, a za jedan stadion urađena je kad je gradnja već počela (Nacionalni stadion u Surčinu), postavlja se pitanje da li su oni prioritetno potrebni Srbiji u tim mestima, sa kapacitetom i cenom izgradnje. Za stadione u Loznici, Zaječaru i Leskovcu konačna vrednost u odnosu na predračunsku povećana je za 20 miliona evra, pa je njihova ukupna konačna cena oko 100 miliona evra“, naveo je tada Savet u izveštaju.

Savet je tvrdio i da odluke gde će se graditi stadioni, u kom obliku i veličini, sa kojim pratećim sadržajima očito nisu jedine koje su donete u veoma uskom krugu politički uticajnih ličnosti, već i odluka da se svi postupci učine manje transparentnim, a samim tim podložnim korupciji i zloupotrebama javnih sredstava.

Šta kaže zakon?

Profesor na Građevinskom fakultetu Nenad Ivanišević kaže za Danas da prema trenutnom važećem Zakonu o planiranju i izgradnji za objekte koji su od značaja za Republiku, a koji su navedni u članu 133 ovog zakona, propisano je da moraju da imaju studiju opravdanosti.

„Za objekte od značaja za Republiku potrebno je da postoji i idejni projekat i studija opravdanosti koja ide na Republičku revizornu komisiju“, navodi Ivanišević.

Ukoliko se pogleda član zakona 133, navodi se da se i studija opravdanosti i idejni projekat izrađuju za „stadione za 20.000 i više gledalaca, kao i objekte za sportske i ostale manifestacije koji primaju više od 5.000 gledalaca“.

Ako se držimo slova zakona, stadioni u Zaječaru, Loznici i Leskovcu su kapaciteta po 8.000 gledalaca, pa po ovom članu zakona nisu bili obuhvaćeni obavezom izrade studije opravdanosti.

Međutim, to ne znači da studija opravdanosti nije mogla biti urađena po drugom osnovu ili na osnovu drugih propisa.

U zakonskom tekstu eksplicitno se navodi da su studije opravdanosti obavezne i za „sportske i ostale manifestacije koji primaju više od 5.000 gledalaca“, onda bi izrada studije mogla biti urađena po ovom kriterijumu.

Takođe, samim tim što su se ova tri stadiona finansirala iz javnih sredstava i koštala oko 100 miliona evra, što, moramo priznati, nije beznačajna cifra, opet je postojao osnov za analizu da li je njihova izgradnja bila ekonomski opravdana.