Vučić: Savezništvo članica Pokreta nesvrstanih je živo i delotvorno

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Beogradu da je savezništvo članica Pokreta nesvrstanih živo i delotvorno, a ne samo uspomena na slavnu prošlost. 

Vučić je, na početku sastanka na visokom nivou povodom 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, poručio da se mir ne čuva strahom, već dijalogom.

„U vremenu kada se temelji globalnog poretka tresu pred naletima selektivnog pristupa međunarodnom pravu, Pokret nesvrstanih ostaje najsnažnije uporište multilateralizma, braneći ideju da svet mora da pripada svima, a ne samo onima čija je ekonomska ili vojna moć trenutno nadmoćna“, rekao je Vučić.

Najavio je pokretanje tri inicijative za saradnju: „nesvrstani digitalno“, filmski festival Pokreta nesvrstanih i seminar za mlade diplomate Pokreta nesvrstanih.

On je istakao da su nesvrstani istrajno privrženi načelima Ujedinjenih nacija, prema kojima glas svih nezavisnih zemalja ima istu moralnu težinu, bez obzira na geografsku veličinu ili materijalno bogatstvo.

Vučić je izrazio zahvalnost velikom broju članica Pokreta nesvrstanih koje, kako je naveo, poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

„Naše iskreno razumevanje i uzajamna solidarnost svedoče da naša dugogodišnja partnerstva nisu samo uspomena na slavnu prošlost. Reč je o živom i delotvornom savezništvu koje se potvrđuje u svim ključnim istorijskim trenucima“, rekao je Vučić i dodao da taj format nije prevaziđen, te da ne treba da ih okupljaju velike sile nego da se okupljaju sami.

„Tokom decenija izgradili smo bliske odnose i iskrena prijateljstva sa državama Afrike, Azije, Latinskae Amerike i Kariba, temeljene na uvažavanju, solidarnosti i osećaju ravnopravnosti, a ne na dominaciji i nametanju volje, zato te veze i danas traju i želimo da taj kapital razvijemo“, rekao je srpski predsednik i dodao da je Srbija opredeljena da produbljuje saradnju u brojnim oblastima.

Srbija je, dodao je, na evropskom putu, ali oblikuje spoljnu politiku na principima samostalnosti, vojne neutralnosti i razvijanja saradnje u svim delovima sveta.

„Ne verujemo da pripadnost jednom regionu isključuje prijateljstvo sa drugim regionima“, rekao je i dodao da je Srbija kroz istoriju naučila da blizina nije dovoljna za bliskost.

Naveo je da kada se međunarodno pravo krši mora se dosledno braniti ko god da je u pitanju.

„Srbija je država na koju njeni prijatelji mogu da računaju. Kada nam je bilo teško i drugi su nam pomagali, ne zaboravljamo“, rekao je.

Šef srpske diplomatije rekao je da je nasleđe Pokreta značajno u svetu koje se opet suočava sa podelama i sukobima.

Potpredsednica Ugande, trenutno predsedavajuće Pokreta nesvrstanih, Džesika Rouz Epel Alupo je rekla da je Pokret nesvrstanih bio racionalan i ispravan odgovor delova svetskog stanovništva na „uskogrudnost u razmišljanju koja se pojavila“.

Predsednik Gane Džon Mahama rekao je da zemlje Pokreta nesvrstanih „ne smeju biti instrumenti suprotnih interesa ili nemi posmatrači“, već glas koji može da utiče na događaje i doprinese stvaranju ravnopravnijeg poretka.

On je ocenio da se kredibilitet međunarodne zajednice testira onda kada se na patnju odgovara ćutanjem, navodeći kao primere humanitarne krize u Sudanu i Gazi, gde je situacija, kako je rekao, katastrofalna.

Predsednik Somalije Hasan Šeik Muhamed ukazao je na izazove koje donosi neizvesnost izazvana globalnim krizama i ocenio da je potrebno novo strateško razmišljanje o tome kako zaštititi građane i granice i ostvariti nacionalne ciljeve u složenom međunarodnom okruženju.

„Naše zemlje su u različitim fazama razvoja, ali delimo cilj da se razvijamo kroz međusobno poštovanje, saradnju i solidarnost“, rekao je Muhamed, ističući da je Somalija opredeljena za izgradnju zemlje koja je u miru sa sobom i ostatkom sveta.

Dodao je da je za Somaliju poštovanje osnivačkih principa Pokreta od fundamentalnog značaja za očuvanje mira.

Predsednik Autonomne oblasti Zanzibar i šef delegacije Ujedinjene Republike Tanzanije Husein Ali Mvinji rekao je da je cilj učvrstiti principe Pokreta nesvrstanih.

Mvinji je istakao da nesvrstanost nikada nije trebalo da predstavlja pasivnu neutralnost, već potvrdu autonomije i prava država da odluke donose u skladu sa sopstvenim interesima, bez svrstavanja u blokove.

Prema njegovim rečima, Pokret treba da štiti pravo malih i vojno slabijih država da samostalno određuju svoju politiku i da imaju uticaj na izgradnju pravednijeg međunarodnog poretka.

On je naglasio da mir mora ostati u središtu političkih napora, uz ulaganje u dijalog i izgradnju poverenja, mirno rešavanje sporova i borbu protiv isključenosti i neravnopravnosti.

Predsednica Skupštine Alžira Halida Bufedeš ocenila je da danas principi Pokreta dobijaju novi značaj zbog upotrebe sile kao zamene za diplomatske napore u rešavanju sporova.

Ona je ukazala da međunarodni sistem i dalje favorizuje interese moćnih u odnosu na slabije države i da, uprkos tome, postojeći mehanizmi ne uspevaju da zaustave takvu praksu, dok dvostruki standardi i dalje opstaju.

Bufedeš je poručila da Alžir potvrđuje da Pokret nesvrstanih za tu zemlju nije prolazna diplomatska misija niti stvar prošlosti.

Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, ona je ocenila da izraelska agresivna ekspanzija i teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava stavljaju međunarodnu zajednicu pred istorijsku odgovornost.

Nakon sastanka, popodne šefovi delegacija učesnica simbolično će zasaditi drvo u Parku prijateljstva na Ušću.

Pokret nesvrstanih osnovan je na prvoj konferenciji održanoj u Beogradu 1961. godine, na inicijativu tadašnjih lidera Jugoslavije, Indije, Egipta, Indonezije i Gane.

Pokret je okupljao zemlje koje su želele da ostanu izvan blokovske podele sveta i da se zalažu za mir, suverenitet država, ravnopravnost i poštovanje međunarodnog prava.

Povodom 65. godišnjice prve konferencije, Beograd je ponovo domaćin predstavnicima zemalja istorijskog jezgra Pokreta, kao i aktuelne Trojke – Azerbejdžana, Ugande i Uzbekistana. Srbija od 2025. godine 1. septembar obeležava kao Dan nesvrstanih, u znak sećanja na početak istorijske Beogradske konferencije.