Podsećanja radi, doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista Jugoslavije preminuo je u Ljubljani 4. maja 1980. godine, nakon duge borbe sa teškom bolešću.
Ove 2025. godine navršava se tačno 45 godina od dana kada je vest „Umro je drug Tito“ izazvala muk u svim saveznim republikama Jugoslavije i obišla svet. Nakon te vesti, mnogo toga se promenilo.
Preneseno sa kolena na koleno, priča se da je zid u skoro svakom domu SFRJ-a je imao uramljenu Titovu sliku (neki je imaju još uvek). Prošlo je više od četiri decenije od tada. Mnoge vlasti su prošle i došle, ali koliko se sistem promenio? Tragajući za adekvatnim sagovornicima, kontaktirali smo Udruženje Saveza komunista Srbije u Lazarevcu. Putem telefonskog razgovora, javio nam se predsednik udruženja, Dragan Stanković, koji je objasnio da je predsednik lazarevačkog udruženja preminuo, ali da se uskoro očekuje jačanje organizacije u tom gradu i nastavak njenog rada.
Naš sagovornik, govorio je o doživljaju Titove smrti, koji mu je prenela porodica: „Moja porodica je smrt doživela, kao i verovatno velika većina naroda tadašnje SFRJ, veoma tužno i sa iskrenom žalošću, zbog odlaska čoveka za koga mnogi smatraju da je imao ključnu ulogu u posleratnoj obnovi i izgradnji zemlje, uključujući infrastrukturu i industriju, te da je doprineo poboljšanju životnog standarda radničke klase i naroda.“
Pre nego što smo prešli na aktuelne političke planove Udruženja Saveza komunista Srbije, pitali smo ga za razlike u sistemu između komunističke Jugoslavije i demokratske Republike Srbije.
„Prosečan građanin Jugoslavije u to vreme imao je apsolutnu radnu i socijalnu sigurnost, situirana radna mesta i plate. Odlazak iz službe niko nije mogao da dobije, izuzev ako se bavio kriminalom. Ekonomska sigurnost u doba Josipa Broza i sada se ne može porediti, jer sada ne postoji ni ekonomska ni socijalna sigurnost“ – započeo je Dragan o po njemu očiglednim razlikama.
Često se provuče priča o Udbi i Ozni, kada se govori o Titovom vremenu, zato smo ga pitali za poređenje između policijskog sistema tada i sada, i da li je u SFRJ-u policija bila efikasnija u suzbijanju kriminala?
„Za vreme vladavine Josipa Broza Tita policija je svoje aktivnosti usmerila na borbu protiv kriminala i svih drugih nezakonitih aktivnosti. Zaštitom ljudskih prava bavile su se i druge institucije, ne samo policija. Policija se sada ne bavi zaštitom ljudskih prava, to radi samo prividno, koliko je potrebno vladajućoj strukturi. Za vreme Tita mogao si da radiš i govoriš šta si hteo, osim tri stvari, nisi smeo da budeš protiv Tita, protiv bratstva i jedinstva i protiv samoupravljanja. Osnovno ljudsko pravo je pravo na pristojan život, rad i zaradu. Toga sada nema i niko se time ne bavi!“ – bio je jasan Stanković.
Nepopularno mišljenje danas vezano za jednopartijski sistem se vezuje za diktaturu, da li je danas u višepartijskom sistemu drugačije? Predsednik Udruženja Saveza komunista Srbije objasnio je da je partijski sistem u Jugoslaviji funkcionisao demokratski kroz strukturalno donošenje odluka putem radničkih saveta, Skupštine i drugih organa, uz učešće većine građana. O sadašnjem sistemu Stanković je rekao: „Sada sistem ne funkcioniše jer se skupštine i drugi organi ne biraju neposredno, već putem stranačkih lista, te se ne glasa za konkretnu osobu, već za stranku, pri čemu često nije poznato ko se nalazi na tim listama.“
Šta konkretno nedostaje Stankoviću i drugim zagovornicima politike Josipa Broza Tita u današnjem vremenu?
„Nedostaje sve, od fabrika i radnih mesta do bezbednosti i programa, razvoja i adekvatne spoljne politike. Za vreme Josipa Broza iz inostranstva su dolazili da rade u Jugoslaviju, a sada svi slobodni i pametni koji nisu uz vlast ili pored vlasti napuštaju zemlju. Imamo najmanji natilitet od kad postoji Srbija. Savez Komunista Srbije traži vraćanje društvene svojine, državnih, privrednih preduzeća, vraćanje u vlasništvo društva i države. Zalažemo se i tražimo privredne resurse. Bilo kome prodati u vlasništvo naroda i države, a to je sve što Srbija ima i nije ljudskom rukom stvoreno. Rudnik zlata, uglja, zemljišta, banje, delove reka, jezera, šuma i drugo. Fabrika može da se izgradi sa radnicima, a zemljište ne moze i to pripada narodu, a ne pojedincima, bez obzira koliko oni to platili“ – stav je predsednika udruženja.
S obzirom na istorijski kontekst i različita tumačenja komunističke ideologije, kako Udruženje definiše svoje osnovne principe i po čemu se razlikuje od drugih političkih opcija u Lazarevcu, pitali smo Stankovića, a on nam je rekao da će Savez komunista uskoro postati stranka i da će u svom programu pored opštih načela, napraviti i plan razvoja Republike Srbije i lokalne organizacije.
„U sadašnjem sistemu lokalna samouprava, nema nikakva prava, a ni svoje pare iz izbornih prihoda, pa ne može ništa samostalno da planira niti da ostvari bez para Vlade i bez obzira na želje i potrebe. U Lazarevcu Savez Komunista Srbije je opoziciona organizacija koja ne zavisni od ostalih opozicionih partija, nastavljamo da jačamo organizaciju u Lazarevcu, kako bi izašli na izbore i promenili sve gore spomenuto“ – govorio je Dragan Stanković.
O smeni vlasti u Republici Srbiji i borbi za promenu sistema predsednik Udruženja Saveza komunista Srbije je rekao: „U poslednje vreme i opozicija i druge društvene i nevladine organizacije bore se za smenu vlade. Savez komunista Srbije se bori za promenu sistema, jer svaka vlada u kapitalističkom sistemu radiće za kapitaliste, a ne za radnike, ljude i građane. To su u ovih 45 godina posle smrti Josipa Broza i pokazalo i realizovalo i od razvojne i napredne zemlje postali smo najsiromašnija zemlja u Evropi, izopačeni i nikom potrebni, osim stranim kapitalistima za sirovine i jeftinu radnu snagu“– zaključio je jasno Stanković.
Četrdeset pet godina nakon Titove smrti, sećanje na njegovu eru i dalje je živo, a različita viđenja prošlosti oblikuju i sadašnjost Srbije. Pojavom Saveza komunista Srbije kao potencijalne političke snage, otvara se pitanje o budućem uticaju komunističke ideje na srpsko društvo. Hoće li nostalgija za prošlim vremenima pronaći svoj politički izraz u 21. veku, i kako će se nove generacije odnositi prema nasleđu Jugoslavije, ostaje da pokaže vreme. Zanimljivo je napomenuti da slični politički sistemi i danas postoje u zemljama poput Kine, Severne Koreje, Kube, Laosa i Vijetnama.
