Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i ukrasnog bilja prošle godine iznosila 49 miliona evra

Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u Srbiji u prošloj godini iznosila je 49 miliona evra, što je bilo šest miliona evra više nego godinu pre, ali primetno je produbljivanje deficita, jer je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra, saopštila je danas Privredna komora Srbije (PKS).

Kako je navedeno, najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja iz Srbije bila je Evropska unija sa 59 odsto udela, zatim zemlje CEFTA regiona sa 21 odsto i Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 14 odsto.

U prošloj godini iz Srbije je u zemlje EU izvezeno cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 3,93 miliona evra, od čega najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku, dok je izvoz u zemlje CEFTA regiona iznosio 1,43 miliona evra, a plasirano je najviše živo cveće.

Dodaje se da uprkos rastu proizvodnje i izvoza, Srbija i dalje značajno uvozi cveće, a najznačajnije uvozno tržište je EU sa 78 odsto udela.

„Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko osam odsto, uz promet preko 30 milijardi evra na svetskom i oko 49 miliona evra na domaćem tržištu. U protekle četiri godine uvoz cveća i ukrasnog bilja je značajnije povećan od izvoza, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni porastao“, kazala je predstavnica Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Danica Mićanović.

Ona je navela i da je udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja simboličan u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Srbije, ali je evidentno povećanje površina pod zasadima cveća uz intenziviranje proizvodnje.

„Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača“, rekla je Mićanović.

Istakla je da su podsticaji države evidentni, ali da su neophodne nove inicijative, kao i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača.

Dodala je da je važno primenjivati svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, kao i aktivnije učešće članova Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS u svim aktivnostima koje imaju cilj unapređenje poslovnog ambijenta i zakonske regulative, podizanje konkurentnosti proizvoda i usluga u ovoj oblasti.

Govoreći o proizvodnji u Srbiji naglasila je da je najvažnija proizvodnja ruža.

„Ukupan izvoz ruža u 2024. godini iznosio je 2,5 miliona evra, a u prošloj godini je povećan na 3,4 miliona evra. Uvoz je bio u 2024. godini 7,04 miliona evra, a u 2025. godini 7,95 miliona evra, što ukazuje na značajno povećanje izvoza ruža iz Srbije. Iako je uzgajanje cveća unosan posao, traži velika ulaganja“, kazala je Mićanović.

Predstavnik rasadnika „Jelić“ iz Ravnog Sela Ljubomir Jelić naveo je da je za prosečno domaćinstvo koje bi se bavilo ovim poslom potreban plastenički prostor od najmanje 500 kvadratnih metara i da su neophodna početna ulaganja od 20.000 evra, kao i širok asortiman cveća kako bi prodaja krenula, dok se uloženo obično vrati za devet meseci.

„Onaj ko želi da se bavi cvećarstvom mora, pored ljubavi prema cveću, biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća“, ukazao je Jelić, navodeći da bi proizvođačima značilo da se ova profitabilna oblast dodatno osnaži podrškom proizvodnji i izvozu.