Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži u iznosi oko 970 milijardi dinara (približno 8,3 milijarde evra), da bi pokrila budžetski deciti i otplatila stare dugove, piše danas portal Nedeljnik.rs.
Prema predlogu budžeta za iduću godini rashidi državne kase iznosiće 2.751,7 milijardi dinara ( 23,5 milijardi evra), dok se očekuje prihod od 2.414,7 milijardi dinara (20,6 milijardi evra), što stvara manjak od 337 milijardi dinara (2,88 milijardi evra)
Značajan deo novih zaduženja neće biti usmeren na nove projekte, već na vraćanje ranije uzetih kredita i obveznica. U 2026. godini na naplatu dospeva čak 793 milijarde dinara (oko 6,77 milijardi evra) glavnice starih dugova.
Među najvećim obavezama koje dospevaju izdvajaju se dva velika zajma za podršku budžetu uzeta od Vlade i Fonda za razvoj Abu Dabija (Ujedinjeni Arapski Emirati), koja u celosti dospevaju u avgustu i decembru 2026. godine.
Ukupan iznos glavnice koji se mora vratiti po osnovu ta dva kredita iznosi dve milijarde dolara, odnosno skoro 1,9 milijardi evra. Pored toga, veliki deo novca otići će i na otplatu dospelih državnih obveznica prodatih na domaćem tržištu, kao i na ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu.
Da bi obezbedila neophodna sredstva, država planira da se zaduži iz tri glavna izvora. Planirano je uzimanje do 380 milijardi dinara (oko 3,24 milijarde evra) iz zajmova od domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, zatim do 320 milijardi dinara (oko 2,73 milijarde evra) kroz emisiju državnih obveznica na domaćem tržištu i do 260 milijardi dinara (oko 2,22 milijarde evra) emisijom evroobveznica na međunarodnom tržištu.
Značajan deo zaduženja, čak 234,4 milijarde dinara (dve milijarde evra), planiran je kao opšta podrška budžetu kroz zajmove od stranih vlada i fondova.
Ta sredstva, kako je objašnjeno, namenjena su za „finansiranje podrške budžetu Republike Srbije (uključujući, ali ne ograničavajući se na obezbeđivanje sredstava za finansiranje potreba Republike Srbije od nacionalnog značaja)“, što znači da nisu vezana za konkretne projekte, već služe za održavanje likvidnosti i pokrivanje opštih državnih troškova.
Pored opšteg zaduživanja, Vlada planira i uzimanje velikog broja namenskih kredita za finansiranje kapitalnih projekata.
Najviše novca iz takvih pozajmica namenjeno je za saobraćajnu i energetsku infrastrukturu.
Ključni projekti koji će biti finansirani iz novih zajmova su izgradnja auto-puta Požega–Boljare, reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i „Đerdap 3“, nastavak izgradnje beogradskog metroa, kao i modernizacija i rekonstrukcija ključnih železničkih pravaca širom zemlje.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.