Venecija i dnevni turisti: Ima li smisla uvođenje takse od 100 evra?

Stanovnici Venecije zbog prekomernog turizma i borbe protiv najezde „turizma u prolazu“, predlažu da cena ulaznice košta sto evra. Završena je prva faza naplate ulaznica za ulazak u Veneciju 2025. godinu.

Venecija je jedinstvena na svetu, grad na vodi, ukrašen umetnošću, istorijom i magijom. Ali iza razglednica i romantičnih refleksija kanala, postoji grad koji se bori da preživi. Tek što se završila eksperimentalna faza uvođenja takse za ulazak u istorijsko jezgro Venecije za 2025. godinu, brojke su već impresivne: više od 720 hiljada izdatih vaučera tokom 54 dana primene, sa ukupnim prihodom od oko 5,4 miliona evra, duplo više nego 2024.godine.

Da li to zapravo znači da su turisti i pored povećane cene za jednodnevnu posetu spremni da je plate i da opet ne prenoće u gradu već da samo „protrče“ kroz njega, kao i da to nije rešenje za prekomerni turizam?

Prema oceni Gradske uprave, sistem funkcioniše: različite tarife (5 ili 10 evra u zavisnosti od datuma rezervacije), dobro organizovana infrastruktura sa oko 140 zaposlenih dnevno, preko 445.hiljada provera kju-ar kodova i 2.500 izdatih prekršajnih naloga. Tehnološki sistem osmislila je kompanija „Venis Spa“, a sprovodi se u saradnji sa lokalnom policijom i firmom „Vela Spa“, piše RTS.

Bez obzira na rezultat koji zadovoljava gradsku upravu u Veneciji se oseća duh otpora. Stanovnici, oni koji u tom gradu provode svoju svakodnevicu, pokušavaju da zadrže njegovu dušu. „Mi smo manjina“, kaže Đovana Paparone, trgovac u porodičnoj firmi „Paparone 1908“, koja radi u sektoru enogastronomije. „Ali smo živi. I odlučni da se borimo za naš grad.“

Grad koji pokušava da živi i van turističkih ruta

Živeti u Veneciji nije isto što i posetiti je. „Venecija je prelepa, ali ne bih ovde mogao da živim“, rečenica je koju često čuju stanovnici tog grada od strane turista. Oni koji žive u gradu znaju da je čar grada upravo u tome da se doživi i da se u njemu svakodnevno boravi. U samom centru grada živi manje od 50 hiljada ljudi, dok grad dnevno poseti više od 50 hiljada turista i život u gradu je postao komplikovan.

To svakodnevno osećaju mladi, kreativci i mali preduzetnici, između visokih kirija, ograničenih usluga i centra koji se sve više prazni. Neki, poput Valerije Nekijo, osnivaju kulturne mreže poput “How do we meet?” koje okupljaju stanovnike i podstiču međusobnu razmenu i povezivanje. „Osećamo se kao u mehuru“, kaže i dodaje za italijanske medije „Izolovani, iako smo povezani mostom sa kopnom. Ovde možeš da se krećeš samo vodenim putem i peške. Sve je komplikovano: kretanje, dostavljanje robe, organizovanje dešavanja. Nedostaje povezanost sa gradom, ali i sa svetom.“

I Kristijano Spiler, poznati DJ i organizator događaja, svakodnevno se suočava sa teškom logistikom i preteranom komercijalizacijom prostora.

„Za moj posao Venecija je teška za život, jer je logistika jako komplikovanai teško je naći lokacije, jer su cene vrtoglavo visoke. Mladi odlaze van centra na kopno, jer su cene stanova ovde jako visoke, a publike je sve manje. Ali trudimo se, jer Venecija je vredna života, a ne samo da se turisti dive njenoj prošlosti“, rekao je Kristijano Spiler.

Da li predlog takse od 100 evra ima smisla?

U tom kontekstu dolazi i za neke šokantan predlog: 100 evra takse za turiste koji dolaze samo na dan. Ideju je izneo Setrak Tokacijan, predsednik Udruženja trga San Marko i vlasnik poznate zlatarske radnje.

„Mi stanovnici grada smo u vanrednom stanju. Kritika je jasna: turisti koji dolaze na dan ne donose ništa gradu. Ne kupuju ništa, ne jedu u restoranima, ali koriste javne usluge. Prave selfije, hrane golubove, kupuju od uličnih prodavaca koji rade na crno i zarađuju novac prodajući kinesku robu, a mi koji radimo po zakonu, ništa ne prodajemo“, rekao je za Korijere dela Sera Setrak Tokacijan.

Dodaje i da niko više ne prolazi sa torbama brendova kao što je to bilo nekada.

„U hotelima se beleži manji broj noćenja kao i manji broj ljudi koji idu u restorane. Video sam toliko porodica koji podele jedan obrok ili pune flaše vode iz fontana jer se više ni voda ne kupuje. Gde su oni fini ljudi koje interesuje grad?“ pita se Tokacijan.

I drugi trgovci se slažu, jer smatraju da se menja kvalitet turizma. Posetioci, koji su često organizovani u mnogobrojnim grupama trče sa jednog na drugo mesto i mada je grad pod invazijom turista sa druge strane je u ekonomskoj krizi.

Zato taksa od 100 evra treba da bude sredstvo odvraćanja, podsticaj za sporiji i odgovorniji turizam. Iako deluje ekstremno, ovaj predlog govori o rastućem nezadovoljstvu među lokalnim trgovcima, koji se bore sa visokim troškovima i sve slabijom prodajom.

Pogled u budućnost: analize i nove strategije

Opština trenutno ulazi u analitičku fazu eksperimenta. Međunarodni centar za proučavanje turističke ekonomije (CISET) i gradske službe analiziraće prikupljene podatke i oceniće uticaj takse na turističke tokove. Gradski većnici ističu da cilj nije zarada, već poboljšanje kvaliteta života za građane.

Ali Venecija danas živi paradoks: zatrpana turistima, a u ekonomskoj i demografskoj krizi.

„Zaboravimo staru priču o Serenisimi.Venecija je danas grad koji se bori sa nepredvidivim, ali i otkriva nove ideje“, rekla je Valerija stanovnica grada.

Može li Venecija da pronađe ravnotežu između svetske atrakcije i grada u kome se živi? Možda je odgovor već u rukama onih koji su, uprkos svemu, izabrali da ostanu.