Veliki izazovi pred novim direktorom Muzeja Luvr

Posle višemesečnog pritiska pariski Muzej Luvr je dobio novog direktora, Kristofa Leriboa koga u tom najposećenijem muzeju sveta čeka popravka sisstema i reputacije posle pljačke krunskih dragulja u oktobru i niza neuspeha koji su poljuljali poverenje u tu ustanovu, jednu od najcenjenijih u Francuskoj.

Potreban je red u muzeju pogođenom nizom kriza: pljačka, štrajkovi osoblja, curenje vode, starenje infrastrukture i sumnjiva, decenijama duga šema prevare sa ulaznicama od ukupno 10 miliona evra.

Luvr je i politički opterećen projektom predsednika Emanuela Makrona koji je od rekonstrukcije Luvra napravio svoj glavni plan u kulturi, a mandat mu ističe iduće godine.

Vlada je Leriboa, iskusnog direktora muzeja, postavila kao oslonac za tu izmučenu instituciju, sa odgovornošću i za bezbednosnu rekonstrukciju Luvra i za njegovu modernizaciju.

Leribo, specijalista za 18. vek, školovan u Ekol du Luvr, vodio je najveće francuske muzeje, uključujući Peti Pale i Muzej Orsej.

Donedavno je vodio Versaj, jedno od najvećih francuskih mesta kulturne baštine, sa velikim brojem posetilaca i godišnjim budžetom od oko 170 miliona evra.

Njegov životopis ga čini pravim izborom za vreme krize: kao kustos-administrator oblikovan je francuskim muzejskim sistemom i naviknut na javnu pažnju, velike gužve i mehaniku državne moći.

Ni njegova prethodnica na čelnom mestu u upravi Luvra, Lorans de Kar koja je ostavku podnela u utorak posle višemesečne kritike, nije bila slučajna osoba na tom mestu: imenovana je 2021. kao prva žena koja je vodila Luvr što je za nju bio simboličan predah u palati izgrađenoj za kraljeve.

Za mnoge u francuskom kulturnom svetu njen odlazak je konačno odgovorio na pitanje koje je visilo nad Luvrom od oktobarske pljačke: Kako je moguće da se toliko velika krađa dogodi u jednoj od najsimboličnijih institucija Francuske, a da ne padne nijedan visoki zvaničnik?.

Makronov kabinet je prihvatio njenu ostavku kao „čin odgovornosti“, rekavši da je Muzeju sada potreban mir i „novi zamah“ za projekte obezbeđenja i modernizacije.

U utorak je De Kar rekla za „Figaro“ da je „postala gromobran“ i da u takvoj atmosferi više ne može da sprovodi transformaciju Muzeja.

Pljačka nakita vrednosti 88 miliona evra bila je okidač, ali ne i cela priča.

Štrajkovi i pobune osoblja, curenje informacija, starenje infrastrukture i posebno nedavno otkriveni skandal s prevarom sa ulaznicama već su ostavili utisak da Luvr gubi kontrolu nad osnovnim stvarima zbog kojih postoji.

Divlji štrajk u junu je ostavio posetioce ispred ulaza i ogolio znev zaposlenih zbog prenatrpanosti psoetiocima, nedostatka osoblja i neispunjavanja drugih uslova za normalan rad.

U retkom intervjuu za Asošijejted pres, samo nekoliko dana pre ostavke De Kar, drugi po redu zvaničnik tog muzeja, šef administracije Kim Fam, rekao je da je prevara muzeja s ogromnim brojem preprodatih i neplaćenih ulaznica „statistički neizbežna“, istovremeno priznavši nedostatke i rekavši da je pooštrena kontrola.

Naveo je razmere: 86.000 kvadratnih metara, 35.000 izloženih dela i devet miliona posetilaca godišnje.

Privatno, zvaničnici Luvra i drugi u francuskom muzejskom svetu iznose i drugo: stare kamene zgrade Luvra prokišnjavaju i cure  – i bukvalno i u pernosnom smislu.

Luvr je problem pomnožen sa hiljadu puta: srednjovekovni do moderni kompleks zgrada palate usred gusto naseljenog Pariza, a ne izolovano mesto na periferiji gde bi moglo da se uradi i nešto više.

Fam je taj argument izneo diplomatskijim rečima, opisujući Luvr kao istorijsku zgradu sa „mnogo istorijskih slojeva“ još s početka 13. veka.

Luvr je u centru Pariza, sa turističkim pritiskom, saobraćajem, nizom pristupnih tačaka i svakodnevnim problemom jer je i spomenik i masovna destinacija.

Kako se Makron približava kraju svog poslednjeg mandata iduće godine, rekonstrukcija Luvra postala je njegov prepoznatljivi kulturni projekat – njegova verzija velikih muzejsko-spomeničkih rizičnih poslova po kojima se pamte neki francuski predsednici.

On je u januaru 2025. godine najavio plan „Nova renesansa Luvra“ za koji se sada očekuje da će koštati oko 1,15 milijardi evra, po francuskim državnim revizorima.

To obuhvata novi ulaz blizu reke Sene, nove podzemne prostore i posebnu prostoriju za „Mona Lizu“ s vremenskim ograničenjem pristupom da bi se ublažila gužva oko te slike, a poboljšao protok posetilaca.

U Francuskoj se predsednici često povezuju savelikim kulturnim delima – Pompidu sa Centrom Pompidu, Miteran s Nacionalnom bibliotekom, Širak sa Muzejom Ke Branli.

Luvr je Makronov projekat tih razmera.

To je jedan od razloga zašto su neki u svetu kulture Francuske otvoreno spekulisali zašto De Kar nije otišla u oktobru, odmah posle pljačke: imala je toliko uticaja na Makronov plan Luvra, da bi njen nagli odlazak ugrozio njegov vodeći projekat u kulturi – izgledalo bi da se urušava.

Ključno pitanje je bezbednost, a odgovor je da nije učinjeno dovoljno, niti je to što se radi čini dovoljno brzo.

Državni revizor je rekao, po izveštajima francuskih medija, rekao da ne očekuje da će remont sistema obezbeđenja Luvra biti završen do 2032. godine. Izveštaji navode da je od 2024. godine kamerama bilo opremljeno manje od 40% prostorija Luvra.

Od krađe su preduzeti konkretni pomaci. Dodatne mere, uključujući uređaje protiv upada i barijere protiv vozila, postavljene su do kraja 2025. godine, dva meseca posle provale.

De Kars je u novembru rekla poslanicima da će Luvr instalirati 100 spoljnih kamera do kraja 2026. godine i pooštriti koordinaciju sa policijom, uključujući postavljanje policijske stanice unutar imanja Luvra što je javnost već kritikovala smatrajući da bi to bilo neprikladno osvnoj funkciji muzeja.