Vatromet, vrućina i politika: Amerika slavi 250. rođendan

Tačno 250 godina nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država (SAD) proslavlja se danas u toj zemlji sa velikom političkom polarizacijom, ali i sa jakim toplotnim talasom u nekoliko saveznih država.

Potpisivanje Deklaracije o nezavisnosti, jednog od najslavnijih izraza demokratskih ambicija u istoriji, obeležava se na bezbroj načina.

Predsednik Donald Tramp (Trump), koji će preuzeti centralnu ulogu u svečanostima, planira da govori na Nacionalnom tržnom centru u Vašingtonu, posle čega sledi veliki vatromet.

Predsednik je u petak bio u Južnoj Dakoti na planini Rašmor, gde je održao mračan govor o pretnjama komunizma, dok su se iza njega nadvijale klesane statue četvorice istaknutih prethodnika.

Osim u Vašingtonu, vatromet je zakazan za danas i u Čikagu i u Njujorku. U Los Anđelesu, Kvin Latifa će biti domaćin koncerta na kojem će nastupiti bend Smešing Pampkins i Kris Stejplton. Čaka Kan je najavljen kao specijalni gost.

Njujork je u ponoć bio domaćin sličnog slavlja kao za Novu godinu, a brodovi su paradirali pored Statue slobode, podsećajući na proslavu 200. godišnjice Amerike održane 1976. godine.

Iščekivanje ovog velikog praznika bio je prilika Amerikancima da se osvrnu na svoju komplikovanu istoriju kao nekadašnje kolonije koja je kasnije postala supersila.

Proslave na istočnoj obali, koje su se pripremale mesecima, morale su da prilagode ili potpuno otkažu jer je veći deo te teritorije pod talasom žestokih vrućina.

U Vašingtonu je Veliki američki državni sajam bio zatvoren na nekoliko sati u petak popodne, tokom najviših temperatura.

Glavna gradska parada povodom Dana nezavisnosti, zakazana za danas, otkazana je, ali je manja održana u naselju Kapitol Hil jutros, dok su posmatrači tražili hlad ispod drveća duž rute.

Proslave se odvijaju u kontekstu dubokog jaza ove izborne godine vidljivog u svemu, od političkog izražavanja do kulturnih normi, pa sve do vekovnih pitanja o rasi, klasi i imigraciji.

U petak na planini Rašmor, Tramp je govorio o komunizmu kao o „smrtnoj pretnji američkoj slobodi“.

„To je najveća pretnja našoj zemlji, uključujući Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, Perl Harbor ili čak 11. septembar“, rekao je republikanski predsednik.

Za bivšeg demokratskog predsednika Bila Klintona (Bill Clinton), ova godišnjica dolazi u vreme „ponovnih pitanja o budućnosti i ulozi Amerike u svetu i ozbiljnih pretnji institucijama i samoj demokratiji“.