Cena izgradnje autoputa Pojate-Preljina, poznatog kao Moravski koridor, gotovo je utrostručena od prvobitne i iznosi oko 252 milijarde dinara, a završetak radova kasni tri godine, objavio je Forbs Srbija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre šest godina je najavljivao da će do kraja 2021. Srbija imati autoput do Kruševca, do kraja 2022. Čačak-Kraljevo, a Kraljevo-Kruševac do kraja 2023. godine.
Forbs piše da je malo pre toga država sa američko-turskim konzorcijumom Behtel-Enka potpisala ugovor o izgradnji pomenutog puta, a vrednost projekta je utvrđena na 745 miliona evra, s tim što se zbog nepredviđenih okolnosti ona može povećati maksimalno 20 odsto.
„Drugim rečima, auto-put od Pojata do Preljine, planiran u dužini nešto većoj od 112 kilometara, ne bi smelo da košta više od 900 miliona evra. Šest godina kasnije, auto–put nije završen. Novi rok za završetak najavljuje se tek za jun naredne godine, tri godine nakon prvobitno utvrđenog roka“, piše Forbs.
Cena je u odnosu na prvobitno utvrđeno gotovo utrostručena, ako je i tih 252 milijarde dinara ili nešto više od 2,15 milijardi evra konačna vrednost.
Među zakonima koje je Skupština Srbije usvojila 3. decembra je i zakon o potvrđivanju najnovijeg kredita za Moravski koridor, a reč je o pozajmici od 260 miliona evra koje država uzima na 12 godina.
Ugovorena je varijabilna kamatna stopa, vezana za šestomesečni euribor, uvećana za fiksnu maržu od 0,6 odsto na godišnjem nivou.
Zajmoprimac je i ovoga puta, kako se navodi, Ministarstvo finansija, dok kredit daju banke Džej Pi Morgan Čejs (ogranak iz Londona), Kredi Agrikol banka za korporativne investicije i ING banka, s tim da je Džej Pi Morgan SE agent, a pozajmicu garantuje Izvozna kreditna agencija Ujedinjenog Kraljevstva (UKEF).
Podseća se da je „saga“ o izgradnji Moravskog koridora počela pre 15 godina, odnosno u jesen 2010. tadašnja ministarka Verica Kalanović najavljivala je skori početak radova.
„Nakon izbora i dolaska SNS-a na vlast, priča o autoputu je ponovo pokrenuta. Ista ministarka potpisala je predugovor sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation“, piše Forbs.
Tada se procenjivalo da će kilometar tog puta koštati ne više od četiri miliona evra, isključujući eksproprijaciju, dok danas ukupna cena kilometra tog puta košta oko 19 miliona evra.
Početak izgradnje najavljivali su i drugi ministri. Ipak, Memorandum za izgradnju potpisan je tek 2018. I to sa američko-turskim konzorijumom Behtel – Enka.
Memorandum za izgradnju potpisan je 2018. godine sa američko-turskim konzorijumom Behtel-Enka, a godinu dana kasnije usvojen je i posebni Zakon, odnosno leks specijalis za taj projekat od posebnog značaja.
„Ovim propisom, koji se poziva na Međudržavni sporazum Srbije i SAD-a, ozakonjena je mogućnost da Vlada bira strateškog partnera. Time su izbegnute standardne procedure izvora izvođača radova, a posao je kasnije dobio pomenuti američko-turski konzorcijum“, piše Forbs.
Fiskalni savet je svojevremeno, u svojoj analizi Politika javnih investicija u Srbiji, upozoravao da je cena izgradnje Moravskog koridora neopravdano povećana.
Oni su tada konstatovali da „sve do kraja 2018. nije bilo budžetskih isplata za ovaj infrastrukturni projekat, da bi u narednim godinama, preciznije od 2019. do 2023. ta izdvajanja kumulativno dostigla skoro 1,2 milijarde evra“.
Takođe, umesto da kilometar autoputa Pojate-Preljina, poznat kao Moravski koridor, koji gradi američko-turski konzorcijum Behtel-Enka košta 7,1 milion evra, kako je prvobitno bilo planirano, njegova trenutna cena je tačno dva puta veća i iznosi 14,2 miliona evra.
U svojoj analizi Fiskalni savet ne nalazi valjane razloge zbog kojih je cena radova na Moravskom koridoru toliko porasla.
„Tačno je da je u prethodnih nekoliko godina došlo do osetnog rasta cena inputa za izgradnju autoputeva, ali naše analize pokazuju da to ne može ni blizu da objasni dvostruko povećanje vrednosti radova“, piše u analizi te institucije u kojoj se kao mogući razlozi navode manjak kontrole i izostanak tenderskih procedura.
Direktne pogodbe takvih poslova i jesu jedna od ključnih zamerki Fiskalnog saveta kada je u pitanju politika javnih investicija u Srbiji poslednjih godina. Ukazano je da „novi model odabira, planiranja i implementacije javnih investicija po pravilu prati manja institucionalna i proceduralna kontrola u odnosu na ranije investicije po standardnim procedurama“.
Vrednost Moravskog koridora nastavila je, u međuvremenu, da raste.
„Iz revidirane Fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu jasno je da su ukupni procenjeni troškovi za Moravski koridor narasli na 252 milijarde dinara. Prema istom dokumentu, u 2026. planiran je trošak od 28,5 milijardi dinara, dok se u 2027. on smanjuje na 7,3 milijarde“, navodi Forbs.
Država je za finansiranje izgradnje tog autoputa do sada uzela tri kredita, prvi od 431,7 miliona evra je Skupština Srbije potvrdila 2021. godine, a kredit je ugovoren sa bankom Džej Pi Morgan Čejs, uz garanciju UKEF-a, a druga pozajmica potvrđena je početkom 2022. i iznosila je 400 miliona evra, ali su tokom 2023. usvojene izmene i dopune pa je iznos kredita povećan na 500 miliona evra.
Poslednju pozajmicu za taj autoput država je uzela prošle jeseni, odnosno kredit od 700 miliona evra koji je dalo nekoliko banaka predvođenih bankom Džej Pi Morgan Čejs, uz osiguranje Multilateralne agencije za garantovanje investicija, piše Forbs.
Nedavno odobrena pozajmica od 260 miliona evra, četvrti je kredit Srbije na izgradnju ovog puta.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.