Praistorijske pećine, drevni centri represije, šume i morski ekosistemi: 30 lokacija su kandidati za koje će se ove nedelje saznati da li će biti uvršećni na UNESKO-vu listu svetske baštine, kojoj sve više prete klimatske promene i ratovi, izjavila je generalna direktorka Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku Odre Azule.
Od Poljske do Kambodže, od Sijera Leonea do Ujedinjenih Arapskih Emirata, kandidati će od Komiteta za svetsku baštinu, čija je proširena 47. sednica počela danas u Parizu, saznati da li je prepoznata izuzetna vrednost tih znamenitosti kulture i prirode.
Ta sednica „mora više nego ikad da održi svoje obećanje o opipljivom, odlučnom multilateralizmu, gde kultura igra glavnu ulogu u rešavanju aktuelnih izazova, bilo da su to klimatske promene ili ožiljci rata“, rekla je Azulej.
Danas je na listi svetske baštine više od 1.200 kulturnih, prirodnih i mešovitih lokaliteta.
Među 30 nominacija koje su ove godine razmatrane, dve su iz Afrike, a UNESKO je poslednjih godina taj kontinent proglsio za prioritet. To su rezervat biosfere arhipelaga Bijagos (Gvineja Bisao) i šuma Gola Tivai (Sijera Leone), utočište za ugrožene vrste poput šumskih slonova.
Mnoga predložena mesta su praistorijska: megaliti (kamenih spomenika) Karnaka u zapadnoj Francuskoj i petroglifi (rezbarija u stenama) duž reke Bangučeon u Južnoj Koreji.
Gotovo 250 upisanih lokaliteta biće podvrgnuto naknadnom pregledu, posebno zbog problemna s kojima se suočavaju, rekla je Azule.
Klimatske pretnje su u porastu, a skoro tri četvrtine lokaliteta svetske baštine već je u opasnosti ili zbog nestašice vode ili poplava, upozorila je ona.
Ukazala je i na štetu od prekomernog turizma koji se sve više kritikuje širom sveta.
Od 56 objekata na Listi ugrožene svetske baštine, „polovina je tu zbog direktnih posledica ratova“, rekla je generalna direktorka UNESKO-a i ukazala na Bliski istok gde je više od 40 odsto ugroženih lokaliteta.
UNESKO će nastaviti svoje aktivnosti u Siriji, posebno na zaštiti Nacionalnog muzeja Damaska i spomenika severozapadnog grada Alepa.
Ta organizacija takođe „aktivno prati štetu nanetu lokalitetima kulture u Pojasu Gaze od oktobra 2023. godine“ koristeći satelitske snimke i nada se da će intervenisati na toj palestinskoj teritoriji koju Izrael razara 21 mesec, „čim situacija to dozvoli“, najavila je Odre Azule.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.