Više od deset godina od usvajanja Agende 2030, Ciljevi održivog razvoja doneli su merljive rezultate širom sveta – milijarde ljudi danas imaju bolji pristup pijaćoj vodi, električnoj energiji i zdravstvenoj zaštiti, a ipak, napredak nije dovoljno brz, niti ravnomeran.
Ukoliko se hitno ne proširi primena politika i rešenja koja su se pokazala uspešnim, svet rizikuje da ne ispuni obećanja sadržana u Agendi 2030, upozoravaju Ujedinjene nacije u Izveštaju o Ciljevima održivog razvoja za 2026. godinu koji su danas objavile.
Decenija rezultata pokazuje da Ciljevi održivog razvoja funkcionišu: Od 2015, kontinuirana ulaganja, kvalitetnije javne politike i međunarodna saradnja doprineli su vidljivom napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja i poboljšali živote milijardi ljudi.
Gotovo milijardu ljudi dobilo je pristup bezbednoj pijaćoj vodi, dok je 1,2 milijarde ljudi prvi put dobilo odgovarajuće sanitarne uslove. Broj novih HIV infekcija smanjen je za 30 odsto između 2015. i 2024. godine, dok je broj smrtnih slučajeva povezanih sa sidom opao za 35 odsto. Električna energija danas je dostupna za 92 odsto svetskog stanovništva, a pristup internetu povećan je sa 40 na 74 odsto. Istovremeno, sistemi socijalne zaštite po prvi put obuhvataju više od polovine svetske populacije.
Jedan od najvažnijih, ali često zanemarenih rezultata protekle decenije jeste i napredak u prikupljanju i korišćenju podataka. Dok su pre deset godina podaci bili dostupni za tek polovinu pokazatelja Ciljeva održivog razvoja, danas globalna baza sadrži više od 3,2 miliona podataka koji pokrivaju gotovo sve indikatore. Zahvaljujući tome, države mogu mnogo preciznije da prate gde se ostvaruje napredak, gde postoje najveći izazovi i koje politike daju najbolje rezultate.
„Vođeni podacima iz ovog izveštaja, ostvarenje vizije Agende 2030 i dalje je moguće. Zajedničkim, odlučnim završnim naporom možemo ostvariti Ciljeve održivog razvoja i izgraditi zdraviju i prosperitetniju budućnost za sve“, izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Gutereš.
Napredak postoji, ali nije dovoljno brz i, uprkos ostvarenim rezultatima, svet i dalje ozbiljno zaostaje u ostvarivanju brojnih ciljeva.
Od 139 potciljeva za koje postoje podaci o napretku, svega 36 odsto je na dobrom putu ili beleži zadovoljavajući napredak. Gotovo polovina (49 odsto) napreduje presporo, dok je kod 15 odsto zabeležen nazadak u odnosu na stanje iz 2015. godine.
I dalje deset odsto čovečanstva živi u ekstremnom siromaštvu, oko 2,3 milijarde ljudi nema siguran pristup dovoljnoj količini hrane, a više od 150 miliona dece zaostaje u rastu zbog neuhranjenosti. Smrtnost majki pri porođaju gotovo je tri puta veća od cilja predviđenog Agendom 2030, dok nijedan cilj u oblasti rodne ravnopravnosti trenutno nije na putu da bude ostvaren. Istovremeno, broj ljudi pogođenih klimatskim katastrofama više nego se udvostručio od 2015. godine.
Napredak dodatno usporavaju ratovi, klimatske promene, sporiji privredni rast, rast javnog duga i rekordno smanjenje zvanične razvojne pomoći, pri čemu najveće posledice snose upravo najugroženije zemlje i zajednice.
Vreme je za odlučnije delovanje, ukazale su UN čiji Izveštaj poručuje da Ciljevi održivog razvoja i dalje predstavljaju zajednički okvir za izgradnju mirnijeg, pravednijeg i održivijeg sveta. Iskustvo stečeno tokom više od deset godina njihove primene jasno pokazuje da je značajan napredak moguć kada su politička volja, finansijska sredstva, inovacije i međunarodna saradnja usmereni ka istom cilju.
„Više od decenije primene pokazalo je šta je moguće postići“, rekao je Li Junhua, podsekretar Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna pitanja i ukazao: „Sada je vreme da ono što se pokazalo uspešnim primenimo u mnogo većem obimu, uz hitnost, ulaganja i međunarodnu saradnju potrebne za ostvarenje obećanja Agende 2030“.
Da bi se to ostvarilo, neophodno je zatvoriti godišnji jaz u finansiranju Ciljeva održivog razvoja koji se procenjuje na oko četiori hiljade milijardi američkih dolara. Izveštaj naglašava značaj sprovođenja „Seviljske obaveze“ i reforme međunarodne finansijske arhitekture, kao i jačanja sistema za prikupljanje podataka kroz Medeljinski okvir, kako bi ulaganja bila usmerena pre svega tamo gde su najpotrebnija.
Ključnu ulogu imaće i ubrzanje energetske tranzicije, odgovorna primena novih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, unapređenje rodne ravnopravnosti, kao i jačanje multilateralne saradnje.
Po zaključku izveštaja, odluke koje države budu donosile u naredne četiri godine – o finansiranju razvoja, međunarodnoj saradnji i zajedničkom odgovoru na globalne krize – odrediće kvalitet života generacija koje dolaze.
Na tasu postignutog napreka Ciljeva održivog razvoja je to što će većina regiona sveta biti blizu iskorenjivanja ekstremnog siromaštva do 2030. godine, sa izuzetkom podsaharske Afrike, Bliskog istoka i severne Afrike, kao i Okeanije, ne računajući Australiju i Novi Zeland.
Između 2012. i 2024. godine smanjena je učestalost zaostajanja u rastu kod dece mlađe od pet godina, što znači da je danas u svetu 30,2 miliona manje dece pogođeno ovim problemom.
Udeo porođaja kojima prisustvuje kvalifikovano zdravstveno osoblje porastao je sa 80 na 87 odsto između 2015. i 2025. godine i na putu je da dostigne cilj od 90 odsto do 2030.
Od 2019. do 2025. godine sprovedeno je 99 zakonskih reformi radi uklanjanja diskriminatornih propisa i uspostavljanja okvira za rodnu ravnopravnost. Žene danas zauzimaju 27,4 odsto poslaničkih mesta, u odnosu na 22,3 odsto 2015. godine.
Broj dece uključene u dečji rad smanjen je za više od 20 miliona između 2020. i 2024. godine.
Globalna stopa nezaposlenosti iznosila je 4,9 odsto u 2025. godini, što je blizu istorijskog minimuma.
Kapaciteti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora po stanovniku porasli su za rekordnih 14 odsto između 2023. i 2024. godine i sada su 2,2 puta veći nego 2015. i to je sve na tasu postignutog napreka.
Na tasu izazova je to što se očekuje da će svetska stopa ekstremnog siromaštva do 2026. godine iznositi 10 odsto, što je samo tri procentna poena manje nego 2015. i daleko od cilja potpunog iskorenjivanja ekstremnog siromaštva.
Van obrazovanja je i dalje 273 miliona dece i mladih. Svaka peta mlada osoba uzrasta od 15 do 24 godine nije zaposlena, ne školuje se niti pohađa obuku, dok je verovatnoća da mladi budu nezaposleni gotovo četiri puta veća nego kod odraslih.
Procenjuje se da 1,16 milijardi ljudi, odnosno približno svaki četvrti stanovnik gradova, živi u slamovima ili neformalnim naseljima.
Zvanična razvojna pomoć smanjena je za rekordnih 23,1 odsto u 2025. godini, što je najveći godišnji pad ikada do sada, čime se vratila približno na nivo iz 2015.
Sredinom 2025. godine broj izbeglica dostigao je 440 na 100.000 stanovnika, što je više nego dvostruko u odnosu na pre deset godina.
Rizik od izumiranja raste u svim grupama prirodnih vrsta, dok je zaštitom ključnih područja biodiverziteta u 2025. godini u proseku bilo obuhvaćeno svega 45 odsto tih područja.
Ratovi su dostigli najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija. Do decembra 2025. godine više od 117,8 miliona ljudi širom sveta bilo je prisilno raseljeno, čime su godine razvojnog napretka poništene za svega nekoliko meseci.
Globalna temperatura u 2025. godini bila je za 1,43°C viša u odnosu na predindustrijski period, dok je koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi dostigla najviši nivo u poslednja dva miliona godina.
Spoljni dug zemalja sa niskim i srednjim prihodima dostigao je rekordnih 8,9 hiljada milijardi američkih dolara u 2024. godini – poslednje je što su UN navele na tasu izazova Ciljeva održivog razvoja.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.