U godini kada Ujedinjene nacije (UN) obeležavaju 80. godišnjicu, njihove humanitarne agencije suočavaju se sa jednom od najvećih kriza finansiranja u svojoj istoriji. Aktivisti upozoravaju da su Sjedinjene Američke Države, najveći donator, kao i drugi zapadni partneri, značajno smanjili pomoć, delimično preusmeravajući sredstva na jačanje odbrane.
Ovo smanjenje donacija predstavlja „ubedljivo najveći udarac za humanitarni rad UN u mojih 40 godina“, izjavio je Jan Egeland, bivši šef humanitarne pomoći UN-a, a sada direktor Norveškog saveta za izbeglice. Generalni sekretar UN-a, Antonio Gutereš, zatražio je od agencija smanjenje broja zaposlenih za 20 odsto, dok se istovremeno razmatraju sveobuhvatne reforme načina dodeljivanja pomoći.
Humanitarni aktivisti naglašavaju ključnu ulogu UN-a u spašavanju miliona života obezbeđivanjem šatora, hrane i vode u kriznim područjima poput Mjanmara, Sudana, Sirije i Venecuele, kao i u borbi protiv bolesti. S druge strane, kritičari smatraju da su mnoge operacije postale preopterećene birokratijom i nedostatkom odgovornosti, te da „postkolonijalne“ zapadne donacije podstiču zavisnost i korupciju.
Karl Skau, zamenik izvršnog direktora Svetskog programa za hranu (WFP), istakao je da se broj ljudi pogođenih akutnim nedostatkom hrane utrostručio u poslednje četiri godine, dostigavši 343 miliona, dok je finansiranje WFP-a opalo za 40 odsto. Kao posledica toga, WFP je najavio smanjenje broja zaposlenih za oko četvrtinu. Aktivisti napominju da ni donatori iz privatnog sektora, ni bogate zemlje poput Kine i zalivskih država, nisu popunili značajne finansijske praznine nastale smanjenjem zapadne pomoći.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.