Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga: Velike farme uništavaju porodična gazdinstva

Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, Goran Vasić, izjavio je danas da velike farme guše porodična gazdinstva, tako što ravnopravno sa njima dobijaju premiju za mleko i subvencije za krave i junice.

On je naveo da seoske porodične farme ne mogu da budu konkurentne tako velikim sistemima i da mlekare nisu prestale da smanjuju otkupnu cenu mleka, a neke su i smanjile otkup zbog čega proizvođači prosipaju mleko ili ga daju prekupcima po 25 dinara za litar.

„Velike farme kao Delta agrar, Ćorić agrar, PIK Bečej, Almeks… dobijaju premiju za mleko kao i porodična gazdinstva od 19 dinara po litru, podsticaj za junice od 100.000 dinara, a podsticaj na krave od 55.000 je ograničen na 300 komada. Dobijaju i zemlju i zbog toga je povećana proizvodnja mleka, a porodična gazdinstva imaju viškove zbog čega nam mlekare spuštaju cene, a neke i ne otkupljuju, pa ga pojedini proizvođači i prosipaju“, rekao je Vasić agenciji Beta.

Dodao je da je farmu krava oformio čak i Holanđanin, vlasnik brodogradilišta u Sremskoj Mitrovici.

On je rekao da mala gazdinstva sada traže da se velikim sistemima ograniči bar subvencija od 100.000 dinara na junice.

Šabačka mlekara je od 1. februara Vasićevom gazdinstvu, kako je kazao, smanjila cenu mleka za pet dinara po litru i otkupljuje ga po 55 dinara, a uz to dobija i 19 dinara premije po litru, ali kako je naveo sa tom cenom ne može da pozitivno posluje i u gubitku je za oko pet dinara po litru, čak ako ne uračuna rad, amortizaciju mehanizacije, troškove za veterinara…

Vasić je rekao da je, zbog sušne prošle godine, skupa i hrana i da dnevno po kravi košta 1.000 dinara jer samo pet kilograma deteline, lucerke dnevno košta 200 dinara, na šta treba dodati i oko 30 kilograma silaže koja košta 15 dinara po kilogramu i koncentrat od 50 dinara po kiogramu.

Naveo je da tek danas i sutra proizvođači mleka treba da dobiju od države novac za premiju za mleko za treći kvartal za prošlu godinu jer, kako je dodao,“Ministarstvo, verovatno nije imalo para, pa će biti dobro ako novac za četvrti kvartal stigne do aprila i početka setve“.

Za ishranu 250 goveda, od čega je 90 krava za mužu, Vasić seje 60 hektara kukuruza za šta mu u aprilu treba oko 50.000 evra i to za seme gorivo, pesticide… Samo prošle godine za pesticide i insekticide potrošio je 8.000 evra, a i pored toga šest hektara kukuruza je unila američka (krompirova) zlatica koja je pojela koren.

„Iz kojih prihoda mi možemo da obzbedimo toliki novac za prolećnu setvu ako ne od stočarstva koje treba samo sebe da izdržava, a mleko je budzašto i prosipa se, svinjarstvo je propalo. Pa čime da se bavimo u selima“, rekao je Vasić.

Istakao je da su proizvođači mleka na poslednjem sastanku sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem, 10. januara, opet tražili da se uvedu prelevmani na uvoz mleka i mlečnih proizvoda, „ali da izgleda njemu to ne pada na pamet“.

Vasić je rekao da se pogrešno porede podaci uvezenih mleka i mlečnih proizvoda, kao i izvezenih. 

„Manipuliše se podacima jer se porede proizvodi u tonama, a nije isto kada se uveze, na primer tona mleka i tona sira jer za kilogram sira treba oko deset litara mleka. Ni vrednost uvezene i izvezene robe nije ista“, rekao je Vasić i naveo da je Srbiji „preoteto“ trižište Albanije i Crne Gore jer EU sada tamo prodaje svoje proizvode.

On je rekao da ministar Glamočić tvrdi da bi EU uvela prelevmane na izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije, kada bi to Srbija primenila na uvoz, a istovremeno kaže da će proizvođače mleka država zaštititi. „Ne znam kako“, kazao je Vasić.

Proizvođači su, prema njegovim rečima, nudili mlekarama da im pored redovne isporuke ponude i „viškove“ mleka po 30 dinara po litru i da ga oni prerade i plasiraju na tržište, ali su one to odbile, kako je rekao, jer „navodno ne postoji takav sistem“.

„Kakav im sitem za to treba nisu mogli da objasne, samo manipulišu. To sa viškovima mleka rade u EU“, rekao je Vasić i dodao da neke mlekare iz centralne Srbije ne otkupljuju mleko na tom području jer je, kako tvrde, nekvalitetno, pa dolaze na farmu Delte, a gazdinstava u tom delu Srbije mogu da ga prosipaju.