U Srbiji je prema podacima Uprave za zaštitu bilja registrovano više od 1,6 miliona košnica, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović i upozorio da je stvarni broj verovatno manji zbog velikog uginuća pčela tokom prošle godine, objavio je danas portal Biznis.rs.
Živadinović je rekao da su prošlogodišnji rezultati bili znatno slabiji zbog smrzavanja bagrema i masovnog uginuća pčela, što je ozbiljno pogodilo domaće pčelare i smanjilo prinose meda.
Ova godina za pčelare u Srbiji je, kako je rekao, dobro počela i dodao da su tokom cvetanja bagrema usledile kiše i hladno vreme te je bagrem uprkos tome solidno medio, osim u onim krajevima gde je došlo do ranog izmrzavanja.
„U zavisnosti od dela Srbije negde su rezultati odlični, a negde ispod proseka. Situacija je šarenolika i u ovom trenutku je teško napraviti presek. To ćemo znati za nekih dvadesetak dana kada pčelari završe selidbe košnica na neke veće nadmorske visine“, rekao je Živadinović.
Objasnio je da Srbija ima sistem obeležavanja košnica pločicama sa propisanim brojem i barkodom, ali precizna evidencija na terenu i dalje ne postoji.
„Predložili smo elektronski sistem koji bi bio povezan sa eAgrarom i omogućio da u svakom trenutku znamo koliko ima košnica i gde se nalaze. Ministarstvo poljoprivrede je načelno prihvatilo ideju, ali do danas ništa nije urađeno“, naveo je Živadinović.
Na taj način bi se, kako je rekao, uspostavio efikasan sistem kontrole broja košnica za koje pčelari apliciraju za podsticaje.
Upozorio je na problem netransparentnog sistema.
Rekao je da registar korisnika subvencija, iako bi prema zakonu morao da bude javno objavljen, još uvek nije dostupan.
„Sumnjamo da u Srbiji ima više prijavljenih nego stvarno postojećih košnica. Dešava se da nesavesni pčelari prijavljuju veći broj košnica kako bi dobili subvencije. Imali smo slučaj da inspekcija kod jednog pčelara nije pronašla nijednu košnicu, iako je u registru bilo prijavljeno 400“, rekao je Živadinović.
Prema njegovim rečima, digitalna aplikacija APISENS, zamišljena kao svojevrsni katastar pčelinjih paša, mogla bi da spreči zloupotrebe i omogući da subvencije dobiju isključivo aktivni pčelari.
Na evropskom tržištu Srbija je prepoznatljiva pre svega po kvalitetnom sortnom bagremovom medu sa visokim procentom polena bagrema.
Živadinović je kazao da upravo taj kvalitet domaći med izdvaja u odnosu na konkurenciju iz drugih evropskih zemalja.
Podaci Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat) pokazali su da je na farmama širom EU tokom 2023. godine registrovano 9,4 miliona košnica, što je rast od 16 odsto u odnosu na 2020, ali podaci ne obuhvataju ukupan broj košnica u EU, već samo one koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima i ulaze u zvaničnu statistiku.
Najveći broj košnica registrovan je u Italiji (oko 1,9 miliona), a slede Rumunija (1,7 miliona), Grčka (1,2 miliona) i Bugarska sa milion košnica.
„Recimo, Italija, verovatno zbog geografskih faktora, ne može da proizvede bagremov med sa visokim procentom polena bagrema. Zbog toga su čak i zakonski smanjili minimalni udeo polena na 15 odsto, dok u Srbiji med da bi nosio oznaku bagremovog mora da sadrži najmanje 20 odsto polenovih zrna bagrema“, naveo je Živadinović.
Zbog toga, kako je rekao, italijanski proizvođači često kupuju srpski med i mešaju ga sa svojim kako bi postigli potreban kvalitet.
Upozorio je da je u poslednjih nekoliko godina došlo do velikog širenja falsifikata, ne samo u Srbiji već i u EU.
„Trgovci uglavnom biraju jeftinije proizvode, a sličan pristup ima i EU, kojoj u uslovima inflacije odgovara jeftin uvoz. Zbog toga je odgovor evropskih institucija na ovaj problem prilično blag. Formirana je radna grupa Honey Platform sa ciljem da se suzbije ova pojava, ali njen rad ide veoma sporo i za sada nema konkretnih zaključaka. Pčelari su praktično ostavljeni bez adekvatne podrške. Zato nije slučaj samo u Srbiji da pčelari odustaju od proizvodnje ili smanjuju broj košnica – isti trend prisutan je širom Evrope“, rekao je Živadinović.
Istakao je da su zemlje poput Nemačke, Slovenije, Austrije i Švajcarske uspele da očuvaju domaće tržište zahvaljujući poverenju potrošača u lokalni med i razvijenoj prodaji „na kućnom pragu“.
„U Švajcarskoj je otkupna cena domaćeg meda 19 evra, a u istoj toj zemlji u marketima postoji bagremov med sa saćem po ceni od 10 evra po kilogramu. Njihovi potrošači uglavnom kupuju domaći med, jer ne cene uvozni“, dodao je on.
Živadinović kazao da se domaći pčelari suočavaju sa ozbiljnim problemom falsifikovanog meda, koji poslednjih godina sve više potiskuje pravi med sa tržišta.
„Falsifikati obaraju otkupne cene i stvaraju nelojalnu konkurenciju. To nije problem samo Srbije, već cele Evrope“, upozorio je on.
Prema podacima SPOS-a, proizvodnja meda u Srbiji varira iz godine u godinu i u zavisnosti od vremenskih uslova i prinosa, kreće se od oko 3.000 do čak 12.000 tona godišnje, dok je izvoz uglavnom između 1.700 i 3.300 tona.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.