U Srbiji afička kuga registrovana u sedam okruga, uginula ili eutanazirana 36.101 svinja

U Srbiji je, prema posledmnjem preseku podataka, arička kuga svinja prisutna u sedam okruga, 13 opština i 62 naseljena mesta u Srbiji, a da je od početka godine uginulo ili eutanazirano ukupno 36.101 grlo, izjavio je danas vršilac dužnosti direktora Uprave za šume Vladimir Nikolić.

„Ohrabruje to što prethodnih dana beležimo sve manje novih slučajeva zaraze i očekujemo da će se taj trend nastaviti. Ipak, nema mesta opuštanju“, rekao je Nikolić prilikom obilaska Šumske uprave Kupinovo i Posavska lovišta „Kupinik“ i „Karakuša“, kako bi se sa predstavnicima Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ proverila primena mera za sprečavanje širenja afričke kuge svinja, objavilo je ministarstvo.

Dodao je da suzbijanje afričke kuge svinja zahteva zajedničko i odgovorno postupanje državnih organa, korisnika šuma i lovišta, lovočuvarskih službi, lovaca i svih građana.

On je naveo da se tokom obilaska proverava primena instrukcije koju je Uprava za šume izdala 19. jula, a koja se primenjuje od 20. jula.

„Na terenu smo se uverili da se propisane mere poštuju. Postavljene su dezinfekcione barijere, obavlja se dezinfekcija vozila i ljudi, evidentira se ulazak i izlazak svakog lica, a na prilazima šumama postavljene su informativne table“, kazao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, u šumama Sremskog okruga kojima gazduje Javno preudzeće „Vojdovinašume“, deo šumskih puteva je zaprečen, odnosno zatvoren rampama dok su na ostalim putevima postavljene barijere sa dezifekcijom.

„Posebno pažljivo pratimo stanje u Sremskom, Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, kao i na području Beograda, gde je rizik najizraženiji“, istakao je Nikolić.

Kako je ukazao, divlja svinja je veoma podložna ovoj zaraznoj bolesti, ali istovremeno može imati značajnu ulogu u njenom prenošenju.

Zbog toga su, kako je naveo, u najugroženijim područjima uvedene najstrože mere kontrole kretanja i sprovođenja biosigurnosnih procedura.

„Apelujem na građane da poštuju postavljene zabrane i uputstva i da se privremeno uzdrže od ulaska u šume na područjima na kojima su mere na snazi. Samo disciplinovanim i zajedničkim postupanjem možemo da sprečimo dalje širenje bolesti“, kazao je Nikolić.

Izvršni direktor za lovstvo u Javnom preduzeću „Vojvodinašume“ Branislav Stankov naveo je da je afrička kuga svinja registrovana u 16 od 17 lovišta kojima gazduje ovo javno preduzeće.

Bolest, prema trenutnim podacima, nije zabeležena jedino u lovištu na krajnjem severu Vojvodine, na području Subotičkih šuma.

„Najsloženija situacija je na području Srema. U lovištu ‘Kupinik’ lov je obustavljen na 60 dana, dok su u ograđenom delu lovišta uvedene najrigoroznije mere“, rekao je Stankov.

Ukazao je da je kretanje potpuno zabranjeno svim licima, osim ovlašćenim lovočuvarima i drugim zaposlenima koji sprovode kontrolu i vode propisane evidencije.

On je dodao da su o merama obavešteni i kupci drvnih sortimenata, kao i svi drugi koji poslovno sarađuju sa preduzećem. Šumski putevi u zaraženim područjima su zaprečeni, a prolazak kroz šumu, uključujući korišćenje šumskih puteva kao prečica između naselja i poljoprivrednih površina, nije dozvoljen.

„Čuvari šuma, lovočuvari i ostale čuvarske službe neprekidno su na terenu. Svako ko bez odobrenja i evidencije uđe u zatvoreno područje rizikuje da bude sankcionisan“, kazao je Stankov.

Ocenio je da je primena mera u šumskim i ograđenim lovištima kojima gazduju ‘Vojvodinašume’ dala rezultat i širenje virusa je stavljeno pod kontrolu, ali mere moraju i dalje strogo da se sprovode.

Kako je naveo, u 17 lovišta „Vojvodinašuma“ ranije je bilo više od 4.500 divljih svinja, dok je njihova brojnost sada manja od 1.500.

Na smanjenje populacije, prema njegovim rečima, uticala je sama bolest, ali i redukcioni odstrel, koji se sprovodi od 2021. godine, kada je afrička kuga svinja prvi put zabeležena u lovištima ovog javnog preduzeća.

„Novi biološki minimum predviđa dodatno smanjenje brojnosti divljih svinja za oko 30 odsto. Cilj nije uklanjanje vrste iz lovišta, već održavanje populacije na nivou koji lovišta mogu da podnesu i koji smanjuje rizik od novog naglog širenja virusa“, rekao je Stankov.

On je ukazao da su divlje svinje tokom leta aktivnije i da, u potrazi za hranom i vodom, češće napuštaju šume i ulaze u poljoprivredne useve. Ekstremna suša dodatno je pojačala njihove dnevne i sezonske migracije.

„Nakon pada temperatura i povratka divljih svinja u šumska staništa, monitoringom ćemo utvrditi optimalnu brojnost za svako lovište. Nastavićemo sa strogo kontrolisanim redukcionim odstrelom kako Srem više ne bi bio područje u kome se virus održava i odakle se dalje širi“, kazao je Stankov.