U Skupštini Srbije javno slušanje o Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je danas da će Predlogom zakona o Pravosudnoj akademiji biti regulisani uslovi za izbor sudija i tužilaca, ističući da je predlog zakona u potpunosti u skladu sa standardima Venecijanske komisije.

„Ne dira se u nadležnost ni Visokog saveta sudstva ni Visokog saveta tužilaštva. Akademija ne bira sudije i javne tužioce, ona ih ne postavlja i ne odlučuje o njihovom izboru. Njena uloga je da obezbedi kvalitetnu obuku“, rekao je ministar tokom javnog slušanja u Skupštini Srbije.

Naveo je da će, u skladu sa novim zakonom, Upravni odbor Pravosudne akademije imati 11 članova, od kojih će devet činiti sudije i tužioci, jedan član će biti iz redova univerzitetskih profesora ili naučnih saradnika u institutima, a još jedan član će biti iz redova zaposlenih u Akademiji.

Kada je reč o Programskom savetu Pravosudne akademije, ministar je naveo da je Savet proširen na 17 članova, među kojima će biti sedmoro sudija i petoro javnih tužilaca, dok po jednog člana biraju sudijski pomoćnici, tužilački pomoćnici i korisnici prethodne obuke, a preostala dva člana biće državni sekretar Ministarstva finansija i državni sekretar Ministarstva pravosuđa.

Vujić je istakao da ključnu izmenu predstavlja program prethodne obuke, odnosno sticanje uverenja o stručnosti i osposobljenosti kandidata, navodeći da će postojati četiri vrste programa u zavisnosti od prethodnog radnog iskustva kandidata.

„Oni kandidati koji imaju do dve godine radnog iskustva posle pravosudnog ispita idu na program prethodne obuke od dve godine; kandidati od dve do četiri godine radnog iskustva imaju godinu dana programa prethodne obuke; kandidati od četiri do šest godina radnog iskustva idu na šest meseci i kandidati sa preko šest godina radnog iskustva idu na tri meseca“, rekao je ministar.

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije predstavio je narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović, koji je rekao da je izmenama zakona obuhvaćen širi broj ljudi koji će biti definisani kao javni funkcioneri.

Kako je objasnio, pored imenovanih i postavljenih lica u organima javne vlasti, javnim funkcionerima smatraće se i zamenik direktora Agencije, šef kabineta predsednika Vlade, šef kabineta potpredsednika Vlade, savetnik predsednika Vlade, savetnik potpredsednika Vlade i posebni savetnik ministra.

Javni funkcioneri biće i direktori, članovi nadzornih ili izvršnih odbora u javnim preduzećima čiji je osnivač Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, dodao je Petrašinović.

Istakao je da se najveća novina odnosi na izbornu kampanju, navodeći da se, kada javni funkcioner nastupa u javnosti, uvek mora uzeti u obzir da on stav iznosi kao nosilac javne funkcije, dodajući da javni funkcioner u toku izborne kampanje ne može biti oslovljen na političkom skupu kao javni funkcioner.

Narodna poslanica „MI – Glas iz naroda“ Ana Krstić postavila je pitanje „čemu tolika hitnost i zašto se ovako velika promena o načinu ulaska u pravosuđe donosi u letnjim mesecima“.

„Veliki broj ljudi iz pravosuđa i stručne javnosti je, po prirodi posla kojim se bave, na godišnjim odmorima. Zašto je moralo baš sad i neposredno uoči izbora“, upitala je Krstić.

Ona je poručila da predlogom zakona Pravosudna akademija postaje jedina tačka ulaska u pravosuđe.

„Kandidat mora da prođe njenu selekciju i obuku i dobije njeno uverenje, da bi uopšte mogao da bude kandidat za prvi izbor pred pravosudnim savetima“, istakla je Krstić.

Dodala je da predlog zakona vidi kao „razvlašćivanje saveta na mala vrata“.

„Ne tako što im se nadležnost formalno oduzima, već tako što se unapred sužava prostor u kojem tu nadležnost mogu vršiti“, rekla je Krstić.

Predsednik Foruma pravnika Srbije Novica Radović rekao je da je to strukovno udruženje stava da predloženi zakon zaslužuje podršku.

„Njegov značaj se vidi u nastojanju da se na sistematičan način urede stručna priprema i profesionalni razvoj u pravosuđu“, rekao je Radović.

On je kao pozitivno rešenje izdvojio odnos Pravosudne akademije sa Visokim savetom sudstva i Visokim savetom tužilaštva.

„Sam predlog predviđa stručni nadzor ova dva pravosudna tela nad Akademijom“, istakao je Radović.

Dodao je da broj polaznika obuke neće biti proizvoljan i određivaće ga Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva.

„Pravosudna akademija se prepoznaje kao institucija profesionalizacije pravosuđa, čiji je zadatak da obezbedi ujednačenu i stručnu primenu“, poručio je Radović.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić upitao je zbog čega nije organizovana javna rasprava, već samo javno slušanje o izmenama Zakona o sprečavanju korupcije.

Dodao je da Petrašinović, za razliku od Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, nije zvanično predlagač zakona o sprečavanju korupcije.

„Postavlja se pitanje čiju volju odražava ovaj zakon i ko je to ‘mi’ iz vašeg izlaganja“, naveo je Nenadić.

Istakao je da je saslušanje preuranjeno jer se ODIHR još nije izjasnio o predlogu zakona, te da postoji mišljenje samo na prvi nacrt iz juna meseca ove godine.

„Može se ispostaviti da rasprava bude i zakasnela ako se ponovi scenario koji se desio sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti kada je takođe javno slušanje organizovano pre nego što je ODIHR dao mišljenje o verziji zakona o kojoj je organizovano javno slušanje. Kasnije se ispostavilo da je to mišljenje delimično negativno“, naveo je Nenadić.

Pre Beograda, Odbor za pravosuđe organizovao je javna slušanja u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.