U Evropi zamor od rata, Makron za obnovu razgovora sa Putinom

Među vođama EU na sastanku u petak u Briselu je bio vidljiv zamor od rata, a francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio da mora da se obnovi razgovor s Moskvom jer Vašington sam pregovara s Rusijom bez Evropljana.

Makron je to izjavio pošto su se lideri EU nagodili da se, umesto davanja spornih ruskih zamrznutih 200 milijardi evra, zaduže kolektivno za 90 milijardi evra i to kao pomoć daju kao beskamatni kredit Ukrajini.

Neki analitičari u EU su predočili da to Kijev nikad neće nadoknaditi jer je predviđeno da pomoć vrati iz ruskih ratnih reparacija po završetku rata.

„To je novac bačen u vetar“, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban koji je bio i ranije protiv toga da se Ukrajini daju milijarde evra za državu, ekonomiju i rat.

Švedski list „Aftonbladet“ navodi da je ovaj u zadnji čas iščupan kompromis o pomoći Kijevu pokazao nessto mnogo važnije, a to je da Evropa ne vidi izlaz i „da medju evropskim vođima postoji izvestan zamor od rata“.

Na samitu EU je evropska podrška Ukrajini u ratu s Rusijom bila apsolutno najvažnija tema.

Makron je napustio dosadašnji dosta ratoborni stav i predočio da Evropa i Kijev razgovaraju samo s Vašingtonom i od Amerikanaca saznaju o tome dokle se došlo u pregovorima s Moskvom o miru.

Analitičari u EU takodje ukazuju da je ne samo došlo do zamora od rata, već i da, kako stavlja do znanja ugledni nemački sajt „Jurointelidzzens“,  „to uopšte i nije pitanje od životne važnosti za EU“.

Već da, kako podvlači, Evropska unija može prerasti u geopolitičku svetsku snagu samo ako osetno ojača razvoj tehnologije, ekonomiju i jedinstveno tržisste od 450 miliona ljudi. 

Francuski dnevnik „Figaro“ je, štaviše, mišljenja da „ono što smo zvali Zapad više ne postoji…izolovana Evropa s mukom pokušava da utvrdi neku strategiju u odnosu na neprijateljske sile“.

A to su, misli „Figaro“,  „Moskva, Vašington i Peking koji na evropske vođe gledaju s prezirom“,  uključujući i mučnu svađu i podele oko pomoći EU Kijevu.Mediji u EU su preneli i, kako je rečeno, „ubitačne izjave amerikog predsednika Donalda Trampa“ da „evropski vođi pričaju, a ništa ne proizvode…ne znaju šta da rade, mislim da su slabi“.

Poneki su preneli „vrlo uvredljive“ izjave ruskog predsednika Vladimira Putina su evropski vodji bili „Bajdenovi mali prasci“ i da su poslušno sledili bivsseg američkog predsednika i njegove saradnike u svemu što je dovelo do krize i rata u Ukrajini.

Moskva je s vidljivim olakšanjem dočekala i naznačila da je „pobeda razuma i zakona“ odluka vodja EU da ne posegnu za zamrznutim 200 milijardi evra u evropskim bankama i fondovima, već da kreditom od 90 milijardi pomognu Kijevu.

Neki analitičari u EU su mišljenja da je, uz stav više vlada Unije i Evropske centralne banke da bi korišćenje zamrnutih ruskih sredstava bilo udar na zakon i svetsku finansijsko-monetarnu stabilnost, bio u igri još jedan razlog.

A to je da je američkim mirovnim planom za Ukrajinu predvidjeno da se zamrznutih ruskih 200 milijardi evra upotrebe za finansiranje poslova američkih i ruskih firmi u obnovi i jačanju ukrajinske privrede.