U Beogradu predstavljen novi model učenja

Američka EdTech kompanija CheckIT Labs, u partnerstvu sa kompanijom Ringier Srbija, predstavila je danas u Beogradu novi model učenja koji bi, kako je rečeno, trebalo da učenicima vrati fokus a nastavnicima vreme.

„Tradicionalna učionica, ograničena sa četiri zida i jednim tempom za sve, postaje stvar prošlosti. Učenje se više ne dešava samo u školi – ono je svuda gde se susretnu ljudska radoznalost i napredna tehnologija“, poručeno je na panelu „Evolucija učenja i obrazovanja“.

Na tom panelu razgovarano je o tome kako neuronauka i veštačka inteligencija mogu da reše sistemsko „pregorevanje“ (burnout) nastavnika i nezainteresovanost učenika.

Dragan Tanasković iz kompanije CheckIT Labs istakao je da tehnologija više nije opcija, već nužnost za opstanak relevantnog obrazovanja.

Govoreći CLEO platformi (prvi digitalni ekosistem koji ne služi samo za distribuciju PDF-ova, već koristi veštački inteligenciju) Tanasković je ocenio da je predugo pokušavano da se deca 21. veka uguraju u sistem 19. veka.

„CLEO ne služi tome da digitalizuje udžbenik, već da dekodira sam proces učenja. Spojili smo veštačku inteligenciju sa principima neuronauke – poput ‘spacing effect-a’ i metakognicije – jer tehnologija mora da prati biologiju mozga, a ne obrnuto. Naš cilj nije da učenik brže ‘izgugla’ odgovor, već da sistem prepozna trenutak kada detetu pada fokus ili kada se bori sa konceptom, i da mu baš tada pruži pravu podršku. To je prelazak sa masovne proizvodnje ocena na individualnu arhitekturu znanja“, rekao je on.

Kako bi ovakve platforme funkcionisale, neophodna je, kako je dodao, jaka tehnološka infrastruktura, ali i svest o potrebama tržišta rada.

Milan Gospić, direktor Microsoft Garage-a, ukazao je na neraskidivu vezu tehnološkog razvoja i kompetencija budućih zaposlenih.

„Tehnološka transformacija menja način na koji industrije i kompanije nastaju i razvijaju se, a obrazovanje mora da prati te promene. Kontinuirano učenje i praktična primena novih tehnologija ključni su za pripremu budućih generacija“, rekao je on.

U eri kada algoritmi mogu da napišu esej za par sekundi, postavlja se pitanje etike, bezbednosti i očuvanja kritičkog mišljenja, pa je Zoran Keković sa Fakulteta bezbednosti govorio o tankoj liniji između tehnološkog napretka i očuvanja ljudskosti u obrazovanju.

„Strah da će veštačka inteligencija ‘ubiti’ kritičko mišljenje je opravdan samo ako tehnologiju koristimo da zameni nastavnika, a ne da ga rastereti. Akademski integritet se ne brani zabranom AI alata, već promenom načina na koji vrednujemo znanje. Međutim, ključna reč ovde mora biti – poverenje. Uvođenje AI mentora u učionice otvara ogromne bezbednosne izazove. Podaci o kognitivnom razvoju naše dece su najosetljiviji resurs koji imamo i oni ne smeju postati roba. Digitalna učionica mora biti jednako bezbedna kao i ona fizička, a etika mora biti ugrađena u kod pre nego što softver uđe u škole“, kazao je Keković.

Na skupu je istaknuto da, ipak, nijedan alat ne može da zameni nastavnika, već će samo osnažiti njegovu ulogu.

Ana Čarapina iz Inicijative „Digitalna Srbija“ govorila je o konkretnim koracima koje ta organizacija preduzima kako bi prosvetni radnici spremno dočekali promene.

„Kroz besplatne AI obuke fokusirane na praktičnu primenu, želimo da pomognemo nastavnicima da smanje administraciju i unaprede nastavu. Ohrabruje nas što postoji velika zainteresovanost i spremnost obrazovnih institucija da prihvate veštačku inteligenciju“, rekla je Čarapina.