Tužiteljka Paunović: Milić će verovatno biti pušten kada istekne pritvor od 30 dana

Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ocenila je da će smenjeni šef beogradske policije Veselin Milić, jedan od optuženih u slučaju ubistva u restoranu „27“ na Senjaku, po svemu sudeći morati da bude pušten na slobodu, nakon što istekne pritvor koji je produžen za 30 dana.

Načelnik beogradske policije prvobitno se teretio za neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocu nakon izvršenja krivičnog dela, u ovom slučaju teškog ubistva, nakon čega je Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu odbacilo deo prijave koji se odnosi na pomaganje, dok je deo za neprijavljivanje krivičnog dela ostao.

„Krivično delo koje mu se stavlja na teret spada u grupu dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a postupak se može okončati i primenom instituta oportuniteta. Takođe, nije isključena mogućnost da tužilaštvo ne raspolaže dokazima neophodnim za dalje vođenje postupka“, rekla je Paunović za današnje izdanje lista Danas.

U oba slučaja, prema njenim rečima, VJT bi bilo dužno da donese rešenje o odbacivanju krivične prijave

„Ukoliko se takav ishod dogodi, od navodne pomoći u izvršenju krivičnog dela teškog ubistva, doći ćemo di situacije u kojoj će neosuđivano lice moći da se vrati u policijsku službu, uz činjenicu da je u pritvoru provelo 60 dana bez pravosnažno utvrđene odgovornosti i bez dokaza da je imalo bilo kakvog učešća u izvršenju navedenog teškog krivičnog dela“, rekla je tužiteljka u penziji.

Govoreži o time što je VJT do sada izdalo više od 20 saopštenja o slučaju „Senjak“, Paunović navodi da su ona bila kontradiktorna i derogirajuća, kojima je tužilaštvo „samo sebe demantovalo“, dodajući da ta saopštenja „zamajavaju zainteresovanu javnost i dodatno urušavaju poverenje u rad ove institucije“.

„Iz ugla struke, iskustva i dodatnog poznavanja načina funkcionisanja VJT u Beogradu, može se zaključiti da se, uprkos mnoštvu kontradiktornih saopštenja, najviše može verovati prvom objašnjenju. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da su prve informacije gotovo uvek najbliže istini. Isto važi i za odbrane okrivljenih u drugim predmetima – iskazi dati u prvim satima nakon izvršenja dela najčešće predstavljaju najverniji prikaz događaja, dok se kasnije često prilagođavaju strategiji odbrane“, kazala je Paunović.