Vlada ubijenog premijera Zorana Đinđića (1952-2003) ostavila je trajno političko i reformsko nasleđe, koje i danas predstavlja referentnu tačku za rasprave o razvoju, demokratizaciji i evropskoj budućnosti Srbije, iako je njen mandat bio kratak i obeležen snažnim otporima, ocenjeno je na tribini Fondacije dr Zoran Đinđić povodom 25 godina od formiranja te Vlade.
„Poseban značaj ove Vlade leži u viziji modernizacije društva – insistiranju na znanju, odgovornosti, evropskim vrednostima i ličnoj inicijativi. Đinđićeva politika bila je usmerena ka ubrzanim promenama, uz uverenje da Srbija nema vremena za postepena i polovična rešenja“, navela je Fondacija u današnjem saopštenju, nakon tribine koja je održana u Prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu.
Na tribini je bilo reči o političkim, ekonomskim i društvenim reformama koje je tadašnja Vlada pokrenula, kao i o viziji modernizacije Srbije i značaju tog nasleđa u savremenom političkom životu Srbije.
Tribinu je otvorio predsednik Upravnog odbora Fondacije Ivan Vujačić, istakavši značaj reformskog nasleđa prve demokratske vlade i njegove aktuelnosti u savremenom društvenom i političkom kontekstu, a govorili su i nekadašnji saradnici i ministri u Đinđićevoj vladi, među kojima su Aleksandar Vlahović, Goran Pitić, Gordana Matković, Slobodan Milosavljević i Božidar Đelić.
Zoran Đinđić bio je predsednik Vlade Srbije od 21. januara 2001. do ubistva 12. marta 2003, za koje su okrivljeni pripadnici rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova i tadašnjeg Zemunskog klana.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.