Duborezom i stolarskim zanatom u niškom kraju bavi se malo ljudi, a u porodici Mitić iz Niške Banje to čine otac, sin i unuk.
Predmete od drveta najpre su krenuli da izrađuju otac Vukomir (75) i sin Ivan (48), a onda im se pridružio unuk Dimitrije (22), student arhitekture.
Mitići su poznati prvenstveno po duborezu i izradi različitog crkvenog nameštaja poput pevnica, celivaona, darohranilica…
Vukomir Mitić rekao je za agenciju Beta da su stolarski zanat naučili od komšije, pre 25 godina.
Ivan i on pomagali su komšiji u radionici, a onda odlučili da otvore sopstvenu radionicu.
„Kupili smo jednu mašinu i počeli da izrađujemo prozore, vrata i druge predmete od drveta. Ivan se u međuvremenu zainteresovao za duborez, a u poslu nam se pridružio i unuk Dimitrije, što nas posebno raduje. Pomaže i unuka Lara, i ona u radionici završi neke manje poslove“, kazao je Vukomir Mitić.
Njegov sin Ivan rekao je da ga je duborez privukao svojom lepotom i njime je spojio svoju ljubav prema crkvi i ljubav prema drvetu.
„Najpre sam za prijatelje počeo da radim krstiće i ikonice, a onda sam video da mogu da izrađujem i neke krupnije stvari. Učio sam odlazeći u crkvu na liturgije, uz pomoć literature koju sam pronalazio na internetu i kroz narudžbine“, izjavio je Ivan Mitić.
On je rekao da crkveni nameštaj izrađuje po narudžbini, uz blagoslov sveštenika.
„Za Sabornu crkvu u Nišu sam napravio predikaonicu, nju sam radio šest meseci. To je za mene do sada najveći i najozbiljniji izazov“, izjavio je Ivan Mitić.
Prema njegovim rečima za crkvu Crkvu Svetog Pantelejmona uradio je balkon i opšio grede, za Bogosloviju Ćirila i Metodija uradio je oltarski deo stasidije, a za Crkvu Svetog Vasilija Ostroškog kompletan oltarski nameštaj.
Dosta toga, kazao je, uradio je za manastir Poganovo, a dobijao je narudžbine za izradu nameštaja u crkvama u drugim krajevima naše zemlje i izvan Srbije.
Dodao je da je, zahvaljujući onome što je do sada uradio za crkve i manastire, dobio zvanje protomajstora, pa se tako zove i Instagram stranica na kojoj objavljuje svoje radove.
„Za duborez koristim tvrdo drvo, hrast, mahagonij, jasen, divlju trešnju. Za izradu crkvenog nameštaja i duborez kombinujem ručni i mašinski rad“, izjavio je Ivan Mitić.
Njegov sin Dimitrije rekao je za agenciju Beta da je od malih nogu dosta vremena provodio u dedinoj i očevoj stolarskoj radionici, a od pre par godina im i aktivno pomaže.
„Već mogu dosta toga da samostalno uradim. Deda i otac su mi prepustili rad na savremenim mašinama, na laseru i CNC mašini, pošto ja njime bolje upravljam“, izjavio je Dimitrije.
Kazao je da poput oca i on veoma voli da se bavi duborezom i izradom crkvenog nameštaja. U radionici, dodao je, može da provede i 10 sati i da mu ne dosadi i ne umori se.
„Nameštaj koji izrađujemo za crkve mnogo se razlikuje od ostalog. To nije samo komad drveta. Taj nameštaj treba da služi svojoj nameni i da ukrasi božiju kuću“, istakao je Dimitrije.
Prema njegovim rečima, oni na crkvenom nameštaju izrađuju šare koje su već osmišljene i koje se provlače kroz celu našu srpsku tradiciju.
„Izrađujemo šare koje postoje i duže od pet vekova. Taj tradicionalni duh ostaje na našem nameštaju, iako iako je način izrade modernizovan. Stolarski zanat je napredovao, duborez se radi i ručno i mašini“, kazao je Dimitrije.
Planira da se i dalje ozbiljno bavi bavi duborezom i stolarskim zanatom, a studije arhitekture pomoći će mu da taj posao podigne na još viši nivo.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.