Tramp stigao u Kinu, sutra glavni razgovor sa Si Đinpingom

Predsednik SAD Donald Tramp stigao je danas u Peking gde će sa predsednikom Kine Si Đinpingom pre svega o trgovini, a i o večitom pitanju Tajvana, dok je sam kazao da rat u Iranu neće biti glavna tema.

Formalni deo samita je sutra: sastanak Trampa i Sija „u četiri oka“ i verliki banket.

Kinezi su danas Trampu priredili pompeznu dobrodošlicu, bukvalno mu prostirajući crveni tepih ispred predsdničkog aviona „Er Fors Uan“ na aerodromu Pekinga.

U ceremoniji svečanog dočeka je učestvovalo 300 kineskih mladića, kao i vojna počasna garda i vojni orkestar. Po objavi Bele kuće, predsednika su dočekali potpredsednik Kine Han Ženg, ambasador Kine u SAD Sje Feng, izvršni zamenik ministra spoljnih poslova Ma Žaoksu i američki izaslanik u Pekingu Dejvid Perdju.

„Mi smo dve supersile. Mi smo u vojnom smislu najjača država na Zemlji. Kina se smatra drugom“, rekao je Tramp novinarima u utorak, uoči putovanja.

Iako Tramp voli da projektuje osećaj snage, poseta je u delikatnom trenutku za njegovo predsedništvo, jer je njegova popularnost kod kuće opterećena ratom SAD i Izraela sa Iranom i rastućom inflacijom kao posledicama tog sukoba.

Republikanski predsednik traži pobedu potpisivanjem sporazuma sa Kinom o kupovini više američke soje, govedine i aviona, a kazao je da će sa Sijem razgovarati o trgovini „više nego o svemu drugom“.

Trampova administracija se nada da će započeti proces osnivanja Trgovinskog odbora sa Kinom da bi se izgladili sporovi. Odbor bi mogao da pomogne u sprečavanju trgovinskog rata kakav je izbio prošle godine zbog Trampovog povećanja carina, čemu se Kina suprotstavila kontrolom nad retkim rudama što je dovelo do jednogodišnjeg primirja oktobra prošle godine.

Ali Tramp posećuje Peking dok Iran nastavlja da dominira njegovom agendom u SAD. Rat je doveo do zatvaranja Ormuskog moreuza, blokadetankera za naftu i prirodni gas i izazvao skok cena goriva u meri koja bi mogla da ugrozi globalni ekonomski rast. Američki predsednik je izjavio da nije bilo potrebe da Si pomaže u rešavanju tog rata, iako je ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči bio u Pekingu prošle nedelje.

„Imamo mnogo stvari o kojima treba da razgovaramo. Da budem iskren, ne bih rekao da je Iran jedna od njih, jer je Iran pod našom čvrstom kontrolom“, rekao je Tramp novinarima u utorak.

Status Tajvana takođe će biti glavna tema, jer je Kina nezadovoljna planovima SAD da prodaju oružje tom samoupravnom ostrvu koje kineska vlada smatra delom svoje teritorije.

Tramp je novinarima u ponedeljak rekao da će sa Si razgovarati o paketu oružja za Tajvan vrednosti 11 milijardi dolara, koji je američka administracija odobrila u decembru, ali još nije počela da realizuje. Taj paket oružja je najveći ikada odobren za Tajvan.

Ali američki lider je pokazao veću ambivalentnost prema Tajvanu, pristup koji postavlja pitanja o tome da li bi Tramp mogao biti otvoren za smanjenje podrške toj ostrvskoj republici.

Tajvan, kao vodeći svetski proizvođač čipova, postao je neophodan za razvoj veštačke inteligencije, s obzirom da su SAD ove godine uvezle više robe iz Tajvana nego iz Kine. Tramp je pokušao da iskoristi programe iz Bajdenove ere i sopstvene sporazume kako bi doveo više proizvodnje čipova u Ameriku.

Novinska kuća Komunističke partije Kine „Pipls dejli“ objavila je oštro formulisan uvodnik uoči Trampovog dolaska, naglašavajući da je Tajvan „prva crvena linija koja se ne može preći u odnosima Kine i SAD“ i da je  to „najveća tačka rizika“ između dve države.

Tramp je unapred prikazivao svoje putovanje kao uspeh. Otvoreno je razmišljao o planiranoj uzvratnoj poseti Sija SAD ove godine, žaleći se što balska sala Bele kuće u izgradnji neće biti završena na vreme za proslavu u čast kineskog lidera.

„Imaćemo odličan odnos još mnogo, mnogo decenija“, rekao je Tramp o SAD i Kini.

Tramp je poveo veliku grupu svojih pomoćnika, članova porodice i poslovnih titana, uključujući Džensena Huanga iz Nvidije i Ilona Maska iz Tesle i SpejsIks-a.

Dok je bio na putu za Peking, objavio je na društvenim mrežama da će njegov „prvi zahtev“ Siju tokom posete biti da ga zamoli da pojača prisustvo američkih firmi u Kini.

„Zamoliću predsednika Sija, lidera izuzetnog ugleda, da ‘otvori’ Kinu kako bi ovi briljantni ljudi mogli da izvedu svoju magiju i pomognu da se Narodna Republika podigne na još viši nivo!“, napisao je Tramp.

Uprkos Trampovom izrau samopouzdanja, Kina izgleda ulazi u sastanak s njim s „mnogo jače pozicije“, rekao je Skot Kenedi, viši savetnik za kineski biznis i ekonomiju u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije.

Kina bi, između ostalog, želela da smanji američka tehnološka ograničenja u pristupu kompjuterskim čipovima i pronađe načine za smanjenje carine SAD.

„Ali čak i ako ne postignu mnogo ni po jednoj od tih stvari, Kina u osnovi izlazi jača sve dok ne dođe do eksplozije na sastanku i predsednik Tramp ne ode i ne pokuša da ponovo eskalira situaciju“, rekao je Kenedi.

Američki ministar finansija Skot Besent i kineski vicepremijer He Lifeng su danas o ekonomskim i trgovinskim pitanjima razgovarali na međunarodnom aerodromu Inčon, zapadno od Seula, u Južnoj Koreji, prenela je kineska državna novinska agencija Sinhua.

Tramp, po rečima visokog zvaničnika administracije koji je obavestio novinare pre putovanja, namerava da pokrene ideju o potpisivanju pakta SAD, Kine i Rusije koji bi postavio ograničenja na njihovo nuklearno oružje.

Kina je ranije bila hladna prema sklapanju takvog pakta. Pekinški arsenal, po procenama Pentagona, prelazi više od 600 operativnih nuklearnih bojevih glava i daleko je od pariteta sa SAD i Rusijom, za koje se procenjuje da svaka ima više od 5.000 nuklearnih bojevih glava.

Poslednji sporazum o nuklearnom naoružanju – Sporazum Rusije i Sjedinjenih Država Novi START, istekao je u februaru, čime su prvi put za više od pola veka ukinuta sva ograničenja za dva najveća atomska arsenala.

Kada je sporazum trebalo da istekne, Tramp je odbio poziv Rusije da ga produži za još godinu dana i tražio je „novi, poboljšani i modernizovani“ sporazum koji bu uključio i Kinu.

Pentagon procenjuje da će Kina, pored sadašnjih više od 600 operativnih nuklearnih bojevih glava, do 2030. godine imati više od 1.000.