Tramp: Sjedinjenim Državama ne treba NATO jer neće da pomogne otvaranje Ormuskog moreuza

Predsednik Donald Tramp je rekao da Sjedinjenim Državama „ne treba NATO“ pošto je nekoliko zemalja članica te organizacije odbilo njegove pozive da pošalju pomorske snage da ponovo otvore ključni Ormuski moreuz, trgovačku rutu pre svega za naftu, koju je zatvorio Iran, prenosi londonski list Gardijan.

U razgovoru sa novinarima u Ovalnom kabinetu Ble kuće, američki predsednik je opisao odbijanje njegovih poziva kao „veoma glupu grešku“, dodavši bez dokaza: „Svi se slažu sa nama, ali ne žele da pomognu. A mi, znate, mi kao Sjedinjene Države moramo to da zapamtimo jer mislimo da je to prilično šokantno“.

Tramp je dodao da je mislio da će Evropa poslati bar minolovce da pomognu u operaciji u moreuzu i da to „nije neka velika stvar“, ali nije ni to urađeno što je „nepravedno“ prema SAD.

Još jednom među Trampovim metama pred novinarima je bio britanski premijer Kir Starmer, za koga je Tramp rekao da ga je „razočarano“ i da je odnos SAD s Velikom Britanijom bio dobar pre nego što je Starmer stupio na dužnost.

Starmer je u ponedeljak rekao da, iako će Velika Britanija „preduzeti neophodne mere da odbrani sebe i svoje saveznike, neće biti uvučena u širi rat“. Izvori iz britanske vlade rekli su da ne postoji plan za raspoređivanje britanskih brodova u moreuzu.

Više američkih saveznika dovelo je u pitanje Trampovu promenu logike i otvoreno posumnjalo u neophodnost američko-izraelskog rata protiv Irana, koji je sada u trećoj nedelji.

U ranijem postu na svojoj društvenoj mreži „Truth Social“ Tramp je kritikovao Japan, Australiju i Južnu Koreju zbog izjave da neće slati ratne brodove. „Zbog činjenice da smo imali takav Vojni Uspeh, više nam nije ni potrebna, niti želimo, pomoć zemalja NATO-a – NIKADA JE NISMO ŽELELI!“, napisao je on i dodao: „A isto tako ni (pomoć) Japana, Australije ili Južne Koreje“.

Njegove izjave su usledile usred eskalacije krize na Bliskom istoku, u kojoj je Iran napao teretne brodove koji su prolazili kroz Ormuski moreuz, zaustavivši isporuke nafte iz velikih delova Zaliva i izazvavši nagli rast globalnih cena nafte.

Kao odgovor na izveštaje da razmatra potencijalne kopnene operacije američkih ili izraelskih snaga – bilo u obliku preuzimanja kompleksa naftne luke na ostrvu Karg ili u oblasti Isfahana gde Iran skladišti veliki deo svog visoko obogaćenog uranijuma, Tramp je rekao: „Zaista se toga ne plašim. Zaista se ničega ne plašim!“, kada su ga pitali da li bi takav potez mogao da rizikuje krizu sličnu onoj u kakvoj su se SAD duboko zaglavile ratom u Vijetnamu.

Trampove današnje izjave su kontradiktorne kao i tokom većeg dela rata s Iranom. On je odbio da proceni trajanje rata čak i dok se hvalio svojim vojnim uspesima: „Vidite, ako bismo sada otišli, trebalo bi im 10 godina da se obnove“ i dodao: „Još nismo spremni da odemo (iz rata), ali ćemo otići u bliskoj budućnosti“.

Tramp je pored novinarima pozdravio navodnu smrt u izraelskom napadu Alija Laridžanija, sekretara iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, ne pominjući ga po imenu, ali se pozivajući na njegovu navodnu ulogu u predvođenju nedavnog gušenja masovnih protesta.

„Njihovi lideri su nestali!“, rekao je Tramp o iranskom klerikalnom režimu. „Mnogo ljudi kaže da je njihov pravi vrh ubijen juče, zajedno sa nekim drugim ko je bio odgovoran za ubistvo 32.000 ljudi – on je bio zadužen za ubijanje demonstranata. To je zla grupa. Mislim, ubili su mnogo više od 32.000 ljudi. I čovek koji je bio odgovoran za to je takođe ubijen juče“.