Tramp rekao da bi SAD mogle da zauzmu iransko ostrvo Karg, glavni naftni terminal u Zalivu

 Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da bi snage njegove zemlje mogle da zauzmu iransko ostrvo Karg, gde se nalazi glavni naftni terminal u Persijskom zalivu.

„Možda ćemo uzeti ostrvo Karg, možda nećemo. Imamo mnogo opcija. To bi isto značilo da bismo morali da budemo tamo (na ostrvu Karg) neko vreme“, rekao je Tramp u intervjuu za današnji Fajnenšal tajms.

Iran je zapretio da će postaviti mine u Persijskom zalivu ako njegova teritorija bude zauzeta. SAD i Izrael nastavili su danas napade na Iran, iako ima znakova napretka u mogućim pregovorima o primirju.

Tramp je takođe rekao da je Iran dozvolio da 20 brodova sa naftom prođu kroz Ormuski moreuz od ponedeljka ujutro i da se to nastavi narednih nekoliko dana „u znaku poštovanja“.

„Rekao bih da nam vrlo dobro ide u tim pregovorima, ali nikad se ne zna sa Iranom zato što mi pregovaramo sa njima i onda uvek moramo da ih dignemo u vazduh“, rekao je Tramp.

Na ostvu Karg se utovaruje 90 odsto iranskog naftnog izvoza.

Zauzimanje ostrva Karg može biti moguće ali to ne bi bila relativno jednostavna operacija kao što su SAD imale u Venecueli, za to bi bio potreban znatan broj ljudi i time se ne bi promenilo to ko kontroliše Ormuski moreuz. Bilo koji tanker koji bi napustio ostrvo Karg pod kontrolom SAD i dalje bi bio na milost i nemilost iranskih napada, kao što su sada, piše Bi-Bi-Si (BBC).

Zbog rata već je pod pretnjom globalno snabdevanje nafte i prirodnog gasa, izazvane su nestašice đubriva i poremećen vazdušni saobraćaj. Iranska blokada ključnog Ormuskog moreuza kroz koji prolazi petina svetske trgovine natom, uzdrmala je berze i cene

 Predsednik SAD Donald Tramp rekao je sinoć da „nema problema“ sa tim da ruski naftni tanker kod obale Kube dopremi pomoć tom ostrvu koje je u teškoćama zbog američke naftne blokade.

„Imamo tanker tamo. Nemamo ništa protiv da neko dobije tanker nafte jer im je potrebna… moraju da prežive“, rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu dok je putovao za Vašington iz Floride.

Upitan da li je tačan izveštaj Njujork tajmsa da će biti dozvoljeno tankeru da stigne do Kube Tramp je odgovorio: „Ako zemlja hoće da pošalje nešto nafte Kubi sad odmah, nemam problem sa tim, da li je to Rusija ili ne“.

Podaci koji prate tankere pokazuju da se taj brod koji nosi oko 730.000 barela nafte nalazi kod istoločnog vrha ostrva sinoć, a predviđeno je da stigne do grada Matanzasa do utorka. Novinari koji rade za kubanske državne medije takođe su napisali da se očekuje dolazak broda, mada zvaničnici nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar. 

Brod Anatoli Kolodkin je pod sankcijama SAD, Evropske unije i Velike Britanije zbog rata u Ukrajini.

Stručnjaci kažu da bi očekivana isporuka mogla da proizvede oko 180.000 barela dizela što je dovoljno za pokrivanje devet ili 10 dana potreba Kube.

Kuba je dugo bila u centru spora između SAD i Rusije decenijama unazad. Tramp je sinoć odbacio navode da će dozvoljavanje brodu da stigne na Kubu pomoći ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. 

„Ne pomaže mu to. On izgubi jedan brod nafte, samo se o tome radi. Ako hoće to da uradi i ako druge zemlje hoće to da urade, to meni mnogo ne smeta“, rekao je Tramp.

On je rekao da „to neće imati uticaj“ i da je „Kuba gotova“.

„Oni imaju loš režim. Imaju vrlo loše i korumpirano vođstvo, i da li dobiju brod nafte ili ne neće imati uticaj“, rekao je Tramp.

„Više bih voleo da dozvolim da uđe (tanker) bilo da je to Rusija ili bilo ko drugi zato što je narodu potrebno grejanje… i sve te stvari“, rekao je Tramp.

Tramp čija vlada ima mnogo agresivniji stav prema Kubi od bilo koje američke vlade u skorijoj istoriji je praktično odsekao to karipsko ostrvo od ključnih isporuka nafte u nastojanju da izdejstvuje promenu režima. Blokada ima razorne efekte na civile kojima Tramp i državni sekretar SAD Marko Rubio kažu da žele da pomognu, i mnogi su očajni.

Prekidi struje koji su zahvatili celo ostrvu su pogodili Kubance koji se već bore sa višegodišnjom krizom, a nestašica benzina i drugih osnovnih resursa onesposobila je bolnice i redukovala javni saobraćaj.