Administracija predsednika SAD Donalda Trampa predložila je uvođenje dvocifrenih carina na proizvode više desetina američkih trgovinskih partnera, posle istrage o uvozu robe čija se proizvodnja povezuje sa prisilnim radom.
Prema predlogu objavljenom u Vašingtonu, carine od 10 odsto, zbog optužbi za nesprovođenje zabrane prisilnog rada, mogle bi da budu uvedene za 16 svetskih ekonomija, među kojima su Evropska unija, Velika Britanija, Kanada, Meksiko i Tajvan.
Još 44 trgovinska partnera SAD, među kojima su Kina, Japan, Indija, Južna Koreja i Švajcarska, bilo bi pogođeno carinom od 12,5 odsto.
Carine su deo Trampovog nastojanja da se nadoknade očekivani prihodi, izgubljeni posle odluke Vrhovnog suda SAD da se ponište sveobuhvatne globalne carine koje je američki predsednik uveo prošle godine.
Ovonedeljna Trampova najava verovatno će uznemiriti ključne trgovinske partnere SAD, koji su pogođeni talasima carina otkako se on vratio u Belu kuću početkom prošle godine.
Trampova administracija, svesna da su Amerikanci sve više zabrinuti zbog visokih cena, i to svega nekoliko meseci od izbora za Kongres SAD na sredini predsedničkog mandata, objavila je da će od najnovijih predloženih carina izuzeti dugačke liste proizvoda, među kojima su delovi za avione, prehrambeni proizvodi od kafe do govedine, i retki zemni minerali važni za proizvodnju pametnih telefona i automobila.
Navedeno je da bi izuzeti bili i proizvodi iz Kanade i Meksika obuhvaćeni Severnoameričkim trgovinskim sporazumom.
Nove carine neće odmah stupiti na snagu. Javna rasprava o predloženim carinama trebalo bi da počne 7. jula.
Trampov plan je odmah naišao na kritike. Kineska vlada je odbacila optužbe o prisilnom radu i pozvala na rešavanje ekonomskih pitanja kroz dijalog, navodeći da trgovinski rat nije ni u čijem interesu.
SAD dugo tvrde da bi roba koja sadrži materijal iz kineske provincije Sinđijang mogla da bude proizvedena pomoću prisilnog rada. Peking odbacuje tvrdnje o prisilnom radu u tom regionu sa muslimanskom većinom.
Ali kritičari predložene carine vide kao izgovor za ponovno uvođenje carina desetinama zemalja širom sveta koje nisu prošle zakonsku proveru.
U februaru je Vrhovni sud SAD presudio da je Tramp prekoračio ovlašćenja pozivajući se na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima iz 1977. godine (IEEPA) kako bi prošle godine uveo dvocifrene carine gotovo svakoj zemlji na svetu. Sudije su poništile te carine i omogućile kompanijama koje su ih plaćale da traže povraćaj novca.
Posle poraza na sudu, Tramp se okrenuo drugom zakonu kako bi uveo privremene carine od 10 odsto zemljama širom sveta, ali one ističu 24. jula. A specijalizovani trgovinski sud je prošlog meseca presudio da su i one nezakonite, iako vlada može da nastavi da ih naplaćuje dok je taj slučaj pred sudovima.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.